Rođenje kraljevske bebe: Neobične tradicije vezane za dolazak na svet novog člana porodice

Rođenje kraljevske bebe događaj je od nacionalnog značaja, ali i povod za nacionalnu proslavu. Oduvek je bilo predmet velikog interesovanja i fascinacije javnosti.

Zbog medijske pomame koja vlada oko kraljevske porodice, mislimo da znamo sve što se može znati o njihovim trudnoćama i porođajima, ali to nije sasvim tačno.

Pročitajte još:

Kraljevska pravila ponašanja

Svi se sećamo dana kada je Kejt Midlton, vojvotkinja od Kembridža, rodila prvo dete. Radoznalost javnosti o njenom porođajnom iskustvu bila je bezgranična, ali, nažalost, detalji nisu bili toliko uzbudljivi, više su ličili na iskustvo bilo koje žene.

Pogledajte neke od iznenađujućih stvari koje možda niste znali o kraljevskim porođajima.

Vilijamova i Kejtina deca su u redu za tron po redosledu rođenja, bez obzira na pol

Sve donedavno, vekovima stari zakoni davali su prednost muškim naslednicima u trci za krunu. Devojčica je mogla da nasledi presto samo ukoliko nema braće i sestara. Međutim, danas muški i ženski potomci imaju podjednaka prava na presto. Kao rezultat, princeza Šarlot (rođena 2015. godine) postala je prva kraljevska naslednica, odnosno četvrta u nizu. Ispred nje su njen stariji brat, princ Džordž, otac Vilijam i deda Čarls. Novi član britanske kraljevske porodice, treće dete princa Vilijama i vojvotkinje Kejt Midlton, peti je u nizu nasleđa, jedno mesto ispred svog ujaka princa Harija.

Pre rođenja princa Čarlsa 1948. godine, bilo je uobičajeno da kraljevskim porođajima prisustvuje britanski ministar unutrašnjih poslova

Britanski ministar unutrašnjih poslova Džon Robert Klajns morao je da doputuje u Škotsku 1930. godine kako bi prisustvovao rođenju princeze Margaret, grofice od Snoudona. Margaret, ćerka kralja Džordža IV i mlađa sestra kraljice Elizabete, buduće kraljice, rođena je nekoliko nedelja pre termina u zamku Glamis, u Škotskoj, a ministar je morao u tom trenutku da obustavi sve poslove u Londonu i dođe na porođaj.

Kraljica Viktorija praprabaka kraljice Elizabete, imala je devetoro dece, ali je mrzela porođaje

Kraljica Viktorija je bila prva iz kraljevske porodice koja je koristila anesteziju na porođaju koju joj je dao doktor Džon Snou. Kraljica je primila hloroform za ublažavanje bolova pri rođenju svog osmog i devetog deteta, princa Leopolda i princeze Beatrise. Njenu odluku o uzimanju anestezije olakšala je popularizacija analgetika u svetu u to vreme. Svakako, kraljica je javno prezirala porođaje, koje je smatrala “opasnim po život”, a takođe je smatrala da su joj deca ružna i odbijala je da ih doji.

Kraljevske bebe nemaju prezimena

Članovi kraljevske porodice su “opterećeni” s mnogo imena, princ Vilijam je kršten kao Vilijam Artur Filip Luis, a njegov otac je Čarls Filip Artur Džordž. Mnogi od njih nemaju prezime.

Princ Vilijam i princ Hari koristili su “Vels” pri svojim prijavama u školi i dok su pristupali vojsci. Taj naziv su uzeli iz titule svog oca, princa od Velsa.

Kada je rođen princ Džordž, Vilijam i Kejt mu nisu dali “prezime”, službeno je princ Džordž Aleksandar Luis od Kembridža. Taj naziv će moći da koristi dok bude pohađao školu, piše nationalgeographic.rs.

Vesti o rođenjima se objavljuju na drvenom stalku sa nogarima, nalik na slikarski štafelaj

Običaj je da se vesti o rođenjima i smrti u kraljevskoj porodici kače na ogradu Bakingemske palate, ali često se ističu i na ukrašenom stalku sa nogarima u prednjem dvorištu palate.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi