Bizarne epizode masovne histerije u svetskoj istoriji

Masovna histerija ili histerična zaraza nastaje kada se simptomi bez jasnog medicinskog uzroka šire među članovima zajednice.

Ljudi pogođeni masovnom histerijom obično veruju da je nešto specifično izazvalo njihove simptome, iako nemaju zdravstveno stanje koje bi moglo izazvati takve tegobe.

Predstavljamo vam nekoliko takvih slučajeva kroz istoriju.

Mjaukanje monahinja u srednjem veku

Pre 20. veka masovna histerija u manastirima bila je relativno česta. Ova mesta su održavala povoljne okolnosti za kolektivne proboje jer su okupljala žene koje su živele izolovane od društva i bile podvrgnute veoma stresnom okruženju, uključujući religiozne rituale koji se ponavljaju, stroge kazne za kršenje pravila i dijetu skoro do gladi.

Jedan od najstarijih izveštaja dogodio se u neodređeno vreme u srednjem veku nakon što je monahinja koja živi u francuskom samostanu neobjašnjivo počela da mjauče kao mačka. Ubrzo potom i druge monahinje u manastiru počele su da mjauču.

Profimedia/Pixabay

Prema „Epidemijama srednjeg veka“, na kraju su sve monahinje usvojile praksu mjaukanja, svaki dan u određeno vreme i po nekoliko sati.

Okolna hrišćanska zajednica smatrala je to potpuno zapanjujućim slučajem te je kontaktirala vlasti, koje su postavile grupu vojnika sa šipkama pored ulaza u manastir. Pretnje da će monahinje biti bičevane dok ne prestanu da mjauču bile su efikasan način da se prekinu svakodnevni koncerti mačaka.

Epidemija smeha u Tanzaniji, 1962

Neobjašnjivo, šala ispričana u internatu izazvala je nekontrolisane napade smeha kod stanovništva nekoliko gradova u regionu Tanganjike.

Epizoda je počela 30. januara 1962. i, koliko god neverovatno izgledala, završila se tek 18 meseci kasnije. Prema istraživačima, smeh je počeo sa tri devojčice i nasumično se širio školom. Škola je bila prinuđena da se zatvori 18. marta, kada je pogođeno 95 od 159 učenika starosti od 12 do 18 godina.

Profimedia

Deca su patila od nekoliko simptoma koji su proizašli iz nekontrolisanog smeha koji je trajao i do 16 dana, kao što su bol, nesvestica, problemi sa disanjem, osip, pa čak i napadi plača.

Iako nastavno osoblje nije pogođeno, histerija se prenela na roditelje dece, koji su smeh preneli na stanovnike okolnih mesta. Prijavljeno je da je u aprilu i maju najmanje 217 ljudi imalo napade smeha u selu Nshamba, a u junu je pogođeno i 48 devojaka u Bukobi. Još jedna epidemija dogodila se u Kanjangereki, a dve obližnje škole za dečake zatvorene su zbog epidemije smeha.

Panika pokemona, 1997

Kada je u Japanu emitovana 38. epizoda animirane dečije serije „Pokemon“, bila je to senzacija koja je privlačila otprilike četiri miliona gledalaca nedeljno.

Epizoda „Pokemon“ koja je emitovana 16. decembra 1997. prikazala je scenu kataklizmične eksplozije. Sevanje crvene i plave boje počelo je da pulsira na ekranu. Iako je to trajalo samo nekoliko sekundi, stotine dece je pogođeno trenutnim fizičkim odgovorom koji je išao od glavobolje i vrtoglavice do ozbiljnih napada.

Pixabay

U japanske bolnice dolazili su gledaoci zbog epileptičnih simptoma, piše portal „Mental flos“. Procenjuje se da je u ovu situaciju bilo uključeno preko 12.000 dece. Među njima je samo relativno mali broj imao prave fotosenzitivne epilepsijske napade. Velika većina je bila samo žrtva masovne histerije.

Plesna kuga 1518.

Godine 1518. u Strazburu, u Francuskoj, pojavio se slučaj nekontrolisanog plesa.
Stanovnici su počeli da plešu na ulici, očigledno bez razloga i bez muzike. Izveštaji pokazuju da je igranje trajalo između četiri do šest dana, bez prekida. Za manje od mesec dana najmanje 400 ljudi je mahnito plesalo na ulicama.

Profimedia

Neki ljudi su na kraju umrli od iscrpljenosti, srčanog udara i moždanog udara. Ne videći način da zaustavi plesače, veće je odlučilo da podrži događaj umesto da pokuša da ga zaustavi podizanjem drvene bine za igrače i pozivanjem muzičara da im sviraju. Plesna groznica se na kraju završila isto tako misteriozno kao što je i počela.

Suđenja vešticama u Salemu (1692–1693)

Jedan od najozloglašenijih slučajeva masovne histerije je onaj koji se dogodio u Salemu, Masačusets, 1692. Desetine mladih devojaka su pokazivale napade nekontrolisanog vrištanja i grčenja, što je na kraju izazvalo poplavu optužbi za veštičarenje. Rezultat je bio niz saslušanja i krivičnog gonjenja ljudi optuženih za veštičarenje, poznatih kao suđenja vešticama u Salemu, što je rezultiralo smrću 25 građana Salema i obližnjih gradova.

Profimedia

Suđenja vešticama u Salemu, koja su postala veoma uticajan događaj u američkoj istoriji, korišćena su u političkoj retorici i popularnoj literaturi da bi se istakle opasnosti od verskog ekstremizma, lažnih optužbi...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi