Konačno rešena misterija ko je izdao Anu Frank i njenu porodicu

Priča o Ani Frank i njenoj porodici jedna je od najpoznatijih iz Drugog svetskog rata. Zahvaljujući svom dnevniku, u kome je opisala kako se krila sa svojim najmilijima u tajnom aneksu u zgradi smeštenoj na amsterdamskom Prinsengrahtu. Ono što je ostala velika misterija svih ovih decenija jeste ko je izdao porodicu Frank i obezbedio da ih nemački okupatori pronađu i deportuju.

Istraživači su sada ubeđeni da konačno imaju pravi odgovor na pitanje staro 77 godina.

Profimedia

Šestogodišnja istraga holandskih vlasti o izdaji Ane Frank, identifikovala je osumnjičenog za smrt jedne od najpoznatijih jevrejskih žrtava holokausta.

Njeno skrovište je otkrio jevrejski notar Arnold van der Berg, prema tvrdnjama tima u kojem se nalazio penzionisani agent američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Vinsent Pankok i oko 20 istoričara, kriminologa i stručnjaka za analizu podataka, prenosi agencija Rojters.

Profimedia

Više od 75 godina nakon što su nacisti upali u njeno skrovište u Amsterdamu, istraživaci su zaključili da je “vrlo verovatno” da je Van den Berg odao porodicu Frank kako bi spasao sopstvenu porodicu, rekao je član istraživackog tima Piter van Tvisk za dnevni list “NRC njuzpejper”.

Kako je saopšteno, pokušaj identifikacije izdajnika nije imao za cilj da dovede do krivičnog gonjenja, već da reši jednu od najvećih nerazjašnjenih misterija u Holandiji tokom Drugog svetskog rata.

Koristeći tehnike analize velike količine podataka, sastavljena je glavna baza podataka sa listama nacističkih saradnika, doušnika, istorijskih dokumenata, policijskih evidencija i prethodnih istraživanja kako bi se otkrili novi tragovi.

 

 

Tim od 23 osobe prikupljao je stare i nove intervjue, dnevnike, spiskove adresa i ratne dosijee iz arhiva širom sveta kako bi testirao postojeće i nove hipoteze.

Desetine scenarija i lokacija osumnjičenih vizuelizovano je na mapi da bi se identifikovao izdajnik, na osnovu saznanja o mestu skrivanja i motivu.

Profimedia

Nacisti su Anu pronašli 4. avgusta 1944. godine, posle dve godine skrivanja.

Mip Gis, jedna od pomagača ove porodice, čuvala je Anin dnevnik na bezbednom mestu, sve dok ga Anin otac, Oto, nije objavio 1947. godine, dve godine nakon što je Ana umrla u logoru Bergen Belsen.

Njen dnevnik je pročitalo više miliona čitalaca širom sveta i preveden je na 60 jezika.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi