Surova borba kao zabava u starom Rimu: Kako je izgledao život gladijatora?

Kroz istoriju se verovatno nikada nije pojavila grupa ljudi koja do današnjih dana izaziva divljenje, rasplamsava maštu i kreativno utiče na umetnike kao što to čine Rimski gladijatori. Gladijatorske igre kao vid zabave u starom Rimu, jesu pojava sa kojom ništa ne može da se poredi do današnjih dana.

Poreklo igara verovatno vodi od Etruraca koji su organizovali takmičenja kao deo religijskih obreda. Sam naziv gladijator potiče od imena za kratki mač – gladius.

Pročitajte još:

Glad od čoveka napravi najboljeg lovca! Šta su jeli drevni Spartanci?

Tradicija gladijatorskih igara trajala je najmanje 650 godina, što je najveći dokaz njene popularnosti. Od 105 p.n.e. do 404. godine, igre su održavane gotovo neprekidno. Na početku, gladijatori su bili osuđeni kriminalci i robovi koji su bili žrtvovani zarad zabave naroda (plebsa) i aristokratije (patricija).

Ipak, do 80. godine kada je otvoren Koloseum, gladijatorstvo se pokazalo kao unosan posao, i sve više ludusa (Centar za obuku gladijatora) primalo je dobrovoljce na obuku. Slobodni ljudi prijavljivali su se zarad slave i novca. Među njima su bili penzionisani vojnici, plaćenici, avanturisti ali i oni očajni da dođu do bilo kakve zarade. Bilo je čak i aristokrata koji su se borili u areni kako bi dokazali svoju čast i veštinu, premda to nije bilo uobičajeno.

Životni vek gladijatora je iznosio u proseku 30 godina. Uprkos ustaljenom mišljenju, većina borbi se nije završavala smrću. Gladijatori su bili skupa investicija za svoje vlasnike, zbog toga je bilo važno održati ih u životu. Takođe, veština i pobeda nije garantovala život, jer su car i publika uvek mogli gladijatoru da presude smrt. Skorašnja istraživanja su pokazala da su i žene učestvovale u gladijatrorskim borbama više od 200 godina.

Postojale su četiri osnovne klase gladijatora: Samniti, Tračani, Mirmilonci i Retiarijusi. Samniti su bili opremljeni kratkim mačem koji se nazivao gladius, četvrtastim oklopom, kostobranima i kacigom. Tračani su se borili kratkim zakrivljenim mačem i malim okruglim štitom. Mirmilonci, u prevodu ribari, nazvani su tako zbog kreste na kacigi koja je podsećala na riblje peraje. Kao i Samniti, imali su mač i štit, ali su od oklopa imali samo štitnik na jednoj ruci i nozi. Konačno, Retiarijusi bili su najizloženiji od svih, bez kacige i oklopa, naoružani samo mrežom i trozupcem. Bez obzira na oružje i oklope, ono što je krasilo ove ljude jeste neverovatna hrabrost da svakodnevno gledaju smrt u oči.

Gladijatorske igre su ukinute 404. godine od strane cara Onorija koji je zatvorio sve škole za obuku gladijatora.

Pročitajte još:

Korišćeni i za rešavanje zločina! Intrigantni načini proricanja kroz istoriju: Posmatranje petlova, ptica, bisera, vatre ili dima

Većina gladijatora u to vreme bili su slobodni ljudi koji su dobrovoljno stupali na pesak arene, zarad slave, novca ili neke druge motivacije. To je činilo gladijatorske igre još bizarnijim i varvarskijim.

Zašto je neko birao krvavu borbu pre nego tradicionalne oblike rada nikad nećemo saznati. Ipak, izgleda da je kao i danas, svetska slava i ulazak u legendu, nešto što je bilo dovoljan razlog da se čak i izgubi život.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi