Kuća Batljo vas može začuditi i uplašiti, ali vas ne može ostaviti ravnodušnim

Kuća Batljo (Casa Batllo) je jedno od najpoznatijih, i prema mnogima najlepših, dela slavnog arhitekte Antonija Gaudija. Nalazi se u ulici Passeig de Gracia 42 u Barceloni, i nemoguće ju je ne primetiti.

Gaudi ju je osmislio za potrebe industrijalca Josepa po čijem prezimenu kuća nosi ime, iako ju lokalni stanovnici čestu nazivaju i „kućom kostiju“. Naime, Josep Batllo je odlučio  se skrasi baš u ovoj ulici jer su u to vreme ovde živeli moćni i bogati poslovni ljudi. Želeo je da njegova rezidencija odiše bogatstvom te da se njegov status vidi izdaleka. Svideo mu se Park Guell koji je Gaudi osmislio.

Profimedia

Gaudi ga je uverio da nema potrebe za rušenjem već postojeće kuće, već da može preurediti postojeću. I bacio se na posao: inspiraciju je pronašao u prirodi, tačnije u okeanu. Cela fasada oblikom i motivima podseća na talase, a unutrašnjost kuće liči na prizore vidljive kada zaronimo pod površinu mora. Baš u to doba jedna od najpopularnijih knjiga bila je „20.000 milja pod morem“, pa mnogi nagađaju da je ona bila presudna za ovakav izgled kuće.

Profimedia

Obožavaoci lika i dela Gaudija opčinjeni su nepravilnim ovalnim prozorima, brojnim dekoracijama, neobičnom terasom, mozaicima od keramičkih pločica, zakrivljenim krovom… I poznati slikar Salvador Dali ostao je impresioniran ovim zdanjem, opisavši fasadu kao „snažan sjaj raznobojnog mozaika koji isijava iz neobičnih vodenih oblika“.

Balkoni i stubovi su oblikovani kao lobanje i kosti.

Profimedia

Veliki deo Barselone odiše veselim stilom Gaudija – njegove mašte delo su i bazilika Sagrada Familia, Casa Mila i Park Guell. Da je oduvek imao ekscentričnu crtu, svedoči i epizoda iz njegovih studentskih dana. Kada je diplomirao, njegov profesor je promrmljao: „Ko zna jesmo li ovu diplomu dali ludaku ili geniju. Vreme će pokazati…“

I premda je zadužio svoj grad koji danas privlači brojne turiste baš zbog svog šarenila i avangardne arhitekture, Gaudi nije dobio priznanje koje je zaslužio za života. Poginuo je 1926. kada ga je na ulici pregazio tramvaj. Niko od njegovih sugrađana ga nije prepoznao, a umro je u bolnici za siromašne u koju je potom prebačen, piše punkufer.dnevnik.hr.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi