Milan Ristić, čuvar tradicije svog naroda, vlasnik je raskošne kolekcije narodnih nošnji od kojih mnoge sam izrađuje

Dvadesetosmogodišnji Milan Ristić iz Svrljiga je inženjer modnog dizajna i vlasnik raskošne kolekcije srpskih narodnih nošnji. Sve što nije mogao da nađe, izradio je sam. To je njegov način čuvanja tradicije i običaja svog naroda, od zaborava.

– Sve ono što nisam mogao da otkupim, ja sam pozajmljivao kako bih uzeo kroj i mogao sam da rekonstruišem. Takođe rekonstruišem i oštećenu narodnu nošnju. Trudim se da svaka replika bude identična originalu.

Za naš portal je otkrio da ga je oduvek interesovao način odevanja naših predaka, ali i sam postupak izrade narodnog odela.

– Kada sam postao član izvorne grupe „Kovilje“ iz Vukmanova, imao sam priliku da vidim kolekciju nošnje Dragiše Todorovića. Njegova ljubav prema predmetima, nakitu i nošnji koju poseduje, podstakla je i mene da krenem time da se bavim.

Inspiran tradicijom svog naroda, Milan je naoružan znanjem, nastavio i porodičnu tradiciju.

– Prabaka je bila pozati šnajder u selu i svoje znanje prenosila mojoj baki. Kasnije, kada sam se ja zainteresovao za izradu nosnje, moja baka je učila mene. Ona mi i danas pomaže oko izrade narodnog odela. Kasnije veštine zanata savladao sam i na fakultetu.

Ljubav prema folkloru, nošnji i tradiciji, postao je hobi, koji je brzo prerastao u ozbiljan posao.

– S obzirom na činjenicu da izrađujem nošnju i za kulturno umetnička društva, slobodno mogu da kažem da to polako prerasta u posao, a nema ništa lepše nego baviti se poslom koji volite i kome ste posvećeni.

Milan odlično poznaje običaje srpskog naroda, pre svega, svog kraja.

– Dobro pozajem običaje svrljiškog kraja, jer odlaskom na teren od kazivača učim o običajima, nošnji, igrama, pesmama koje zapisujem, kako bih ga na dostojan način predstavio novim generacijama i tako sačuvao tradiciju. Nošnju nalazim na terenu, tačnije u selima na teritoriji opštine Svrljig i u Svrljigu. Uglavnom je otkupljujem, a nešto dobijem i na poklon. Prvi odlazak na teren bio je 2011. godine i od tada je sve počelo. Punih 10 godina bavim se kolekcionarstvom. Jedan deo moje kolekcije je iz moje porodice, dok je ostatak nošnje sakupljen na terenu.

Kada se sve sabere, Milanovu kolekciju čini oko 1500 delova narodne nošnje, među kojima su neki veoma stari primerci koji datiraju iz 19. veka, drugi iz perioda između dva svetska rata.

Put do ovako retkih primeraka, često je bio prava avantura.

– Izdvojio bih jednu, vezanu za poseban komad koji posedujem – ćurdiju, a koji sam našao čak u Parizu. Nikako mi nije polazilo za rukom da tako star, vredan predmet nađem na terenu jer je jako redak. Ljudi koji su ranije živeli u Svrljigu odselili su se za Pariz, i odneli određenu nošnju sa njima, među kojom je bila i ćurdija. Saznavši to od druga koji tamo živi, ubrzo se ćurdija našla u mom fundusu i jako sam ponosan što je sastavni deo moje kolekcije.

Ćurdija (kako se u svrljiškom kraju naziva) predstavlja nezaobilazan deo tradicionalne kulture odevanja srpskog naroda iz perioda 19. i prve polovine 20. veka. Tokom migracija na prostoru Balkanskog poluostrva ovaj odevni predmet je trpeo razne uticaje istoka i zapada, menjajući svoj izgled ali ne i svoju prepoznatljivost. Smatra se jednim od najlepših delova ženske nošnje. Izrađena je uglavnom od  domaće vunene tkanine, sukna, i pretežno je bele boje.

Pročitajte još:

Marinin svet zanata: Kada ne glumi, opančareva kći stvara modu uvek vernu tradiciji

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi