Predstojeći popis stanovništva predstavnici Srba iz regiona predstavili su kao jedan od najvećih problema srpske zajednice u regionu, zbog mogućnosti da na tim popisima broj Srba bude predstavljen manje nego što ih zaista ima.
Na onlajn konferenciji predstavnika srpskih udruženja i organizacija iz regiona i dijaspore u organizaciji Saveza Srba Slovenije, predsednik tog Saveza Vladimir Kokanović ukazao je da se na popisu u Sloveniji nije moguće izjasniti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
Kokanović je istakao da je Savez Srba Slovenije krajem prošle godine uputio inicijativu Vladi Slovenije za izmenu regulative koja definiše popis i unošenja nacionalnog i verskog registra.
Dodaje da su dobili odgovor od Vlade Slovenije da će razmotriti tu inicijativu i istakao da očekuju pozitivan odgovor.
Kaže da su se i druge etničke zajednice pridružile njihovoj inicijativi.
Kokanović je naveo da su neke procene da su Srbi, posle Slovenaca, u Sloveniji najbrojniji narod i da ih ima više od 100.000.
Govoreći o ciljevima Saveza Srba Slovenije, Kokanović je kazao da je glavni očuvanje srpske tradicije i kulutre, kao i promocija srpsko-slovenačkog prijateljstva.
Jedan od projekata koje Savez sprovodi, navodi Kokanović, jeste uvođenje srpskog jezika kao dopunske nastave u školama u Sloveniji.
Dodaje da u okviru tog projekta srpski jezik, kulturu, srpsku istoriju, tradiciju uči oko 1.500 dece.
PROBLEMI I U SEVERNOJ MAKEDONIJI
O problemu popisa govorila je i predstavnica Nacionalnog saveta Srba u Severnoj Makedoniji Gordana Jović Stojkovska koja je navela da će ovogodišnji popis u toj zemlji biti organizovan elektronski.
Ukazala je da dosta Srba živi u ruralnim sredinama i da mnogi od njih ne umeju da koriste računare, te da neće imati mogućnost da učestvuju u popisu.
Izrazila je zabrinutost i da bi tim elektronskim popisom moglo da se “namešta” broj ostalih nacionalnih zajednica u Severnoj Makedoniji.
Jović Stojkovska istakla je da se prava zajednica etničkih grupa u Severnoj Makedoniji ocenjuju prema procentu, a Srba je, dodaje, oko 1,7 odsto.
To je predviđeno, podseća, Ohridskim dogovorom.
-Po tom Ohridskom dogovoru naša prava za dobijanje nekih mogućnosti da deca uče na srpskom ili oko zapošljavanja u administraciji zavise od tog procenta -navela je Jović Stojkovska.
Podsetila je i da srpska zajednica u Severnoj Makedoniji nije priznala popis iz 2001. godine, jer, kaže, znaju da Srba ima više nego što je tada predstavljeno i da se “montiralo” zbog Ohridskog dogovora.
Ocenjuje da je položaj srpske zajednice u Severnoj Makedoniji “na marginama” i očekuje da Srbi u toj zemlji imaju prava koja ima makedonska zajednica u našoj zemlji.
U RUMUNIJI PAK BOLJE
O pozitivnom primeru odnosa države prema srpskoj zajednici govorio je predsednik Saveza Srba Rumunije Ognjan Krstić, koji je kazao da ta zemlja u demokratskom duhu prema svim manjinama.
Dodao je da srpska zajednica u Rumuniji nije mnogobrojna, ali da je uspela da ostvari svoja prava kroz organizaciju kao što je Savez Srba, čiji je cilj očuvanje nacionalnog identiteta Srba.
Krstić je istakao da Rumunija finansijski podržava aktivnosti srpske zajednici, omogućen joj je, dodaje, politički angažman, kao i mogućnost da ostvare i brane svoja prava.
Tokom godine, dodaje Savez Srba u Rumuniji organizuje oko 400 projekata u oblasti kutlure, nauke, obrazovanja…
Takođe, navodi, imaju i izdavačku kuću koja tokom godine izbaci više od 15 naslova, a imaju i naučne časopise.
Kao glavni problem srpske zajednice u Rumuniji, Krstić je naveo to što Srbi polako gube jezik i da opada broj đaka u srpskim školama.
I u toj zemlji, dodaje Krstić, sledi popis stanovništva, ali za razliku u ostalim komšijskim zemljama, on ističe da u Rumuniji neće biti nikakvih problema oko popisa.
-Važno je da se u što većem broju izjasnimo kao Srbi, jer nikada nije bilo sramota da se izjasnimo kao Srbi – rekao je Krstić.
Pročitajte još
Predsednik Odbora Narodne skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Milimir Vujadinović istakao je značaj srpskog jedinstva u regionu koji je primećen poslednjih godina, zbog, kako kaže, dobre organizovane politike sadašnje vlasti.
Politika dobrosusedskih odnosa i ekonomskog jačanja Srbije, kaže Vujadinović, reflektuje se i na svakog čoveka, a naročito u zemljama regiona.
Dodaje da se to primećuje po broju projekata koji se finansiraju od strane Srbije u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji…
Podseća da će država Srbija učestvovati u finansiranju izgradnje aerodroma u Trebinju, obnavljanju mostova na Drini, pomaže našu crkvu širom Balkana, kao i naše organizacije.
Vujadinović je ukazao na probleme sa kojima se srpska zajednica susreće u regionu, te naveo predstojeće popise u Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, na kojima bi broj Srba mogao biti predstavljen manje nego što ih zaista ima.
Ukazao je da se srpska zajednica u Hrvatskoj suočava sa zabranom upotrebe ćirilice i jezika, te dodaje, od te zemlje Srbija samo traži da poštuje evropske konvencije, svoj Ustav i svoje zakone kada je reč o položaju srpskoj stanovništva.
Vujadinović je naveo da su pozitivni primeri odnosa prema srpskoj zajednici u Mađarskoj i Rumuniji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
