Kako je kompanija Energoinvest upošljavala preko 50.000 ljudi i imala promet veći nego cela BiH danas? Ključ uspeha - Emerik Blum

Kompanija Energoinvest koja je nastala pre tačno 70 godina je bila najveća poslovna imperija na tlu BiH. Imala je 54.700 zaposlenih i promet veći nego cela Bosna i Hercegovina danas.

Rešenjem od 19. aprila 1951. godine koje je potpisao predsednik tadašnje Vlade NR BiH, Đuro Pucar Stari, osnovano je državno privredno preduzeće Elektroprojekt. Nekoliko godina kasnije, u decembru 1958., fuzijom Elektroprojekta i Fabrike postrojenja Stup formirano je preduzeće pod imenom Energoinvest, koje svoj poslovni uspeh zvanično započinje 1. januara 1959. godine.

Energoinvest je s početka 1951. sa sedamdesetak zaposlenih porastao u firmu koja je u svom zenitu tokom 1987. godine zapošljavala blizu 42.000 ljudi, sa prometom od milijardu dolara.

Emerik Blum na čelu najvećeg izvoznika s prostora bivše Jugoslavije

Rukovodstvo Energoinvesta na čelu sa Emerikom Blumom vrlo brzo je shvatilo da preduzeće koje želi da ima dugoročnu budućnost istu treba da gradi na mladim ljudima. U monografiji pod nazivom Emerik Blum nalazimo podatak koji nas upućuje upravo na poslovnu ideju da je snaga kolektiva u kvalitetnoj selekciji kadrova. Energoinvest je u maju 1954. godine pod ugovorom imao 37 stipendista koje je posao čekao odmah po završetku školovanja. Pored kadrova kao što su građevinci, arhitekte, hidroinžinjeri i elektroinžinjeri, na listi se nalazi i jedan stipendista s grupe orijentalnih jezika. Stipendista s orijentalistike nje ukazao na planove preduzeća za osvajanje tržišta arapskog sveta. U Energoinvestu polagali su na obrazovanje kadrova pa je tako biblioteka preduzeća već 1954. godine bila pretplaćena na 72 stručna časopisa. Nije jednostavno predstaviti kako je Energoinvest postao svetska kompanija, jedan od najvećih izvoznika s prostora bivše Jugoslavije.

Blum tri puta zatalasao javnost

Ključ uspeha, između ostalog, leži u tome da je rukovodstvo Energoinvesta na čelu sa Emerikom Blumom pomeralo granice organizacije poslovanja, što je u jednom momentu u Jugoslaviji bilo etiketirano kao izdaja socijalističkog društva i rušenje samoupravljanja. Blumovi savremenici sećaju se da je Blum najmanje tri puta zatalasao javnost i uznemirio drugove na visokim političkim pozicijama. Prema svedočnju Drage Bauma, sve je šokirala Blumova odluka da u februaru 1969. godine angažuje američku konsultantsku firmu McKinsey&Company da ga savetuje u reorganizaciji preduzeća u segmentu menadžmenta. Ljudi iz McKinseya bili su jednako zbunjeni zahtevom firme koja dolazi iz socijalističkog bloka, u kojoj je radničko samoupravljanje osnovni oblik upravljanja preduzećem. Uspostavljena je saradnja koja je trajala sve do 1992. godine. Blum je po drugi put šokirao partijske drugove kada je odlučio da će Energoinvest organizovati sopstvenu prodajnu mrežu, a treći put su drugovi ostali u šoku kada je unutar Energoinvesta formirao naučno-istraživačke centre.

Energoinvest je rastao zahvaljujući modelu pridruživanja drugih manjih preduzeća pod svoj brend. Dvadeset godina nakon osnivanja, Energoinvest je činilo 36 proizvodnih fabrika, šest rudnika, pet fabrika u izgradnji, četiri naučno-istraživačka centra, 31 predstavništvo u inostranstvu i 17 u zemlji. Od prepoznatljivih preduzeća, zahvaljujući Energoinvestu nastali su: Aluminijski kombinat u Mostaru, Fabrika glinice u Zvorniku, Fabrika termoaparata Sarajevo itd. U razgovoru za Jutarnji list, Božidar Matić svedoči da je Energoinvest trebalo da učestvuje u realizaciji projekta kodnog naziva “Sutjeska” – što je ustvari bio tajni nuklearni program. Program nije realizovan i na taj način nije ostvarena poslednja poslovna želja graditelja Energoinvesta Emerika Bluma.

Ko je bio Emerik Blum?

Osnovni biografski podaci o Blumu nam govore da je rođen u Sarajevu 1911. i da je umro u Fojnici 24. juna 1984. godine. Školovao se u Sarajevu i Pragu. Zbog pripadnosti naprednom studentskom pokretu, proteran je iz Čehoslovačke. Odobrenje za nastavak školovanja dobio je 1936., a tri godine kasnije diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu. Drugi svetski rat je dočekao u Sarajevu, gde je u junu 1941. uhapšen i odveden u logor. Do novembra 1944. godine prošao je kroz logore Gospić, Pag, Krapje, Jasenovac i Stara Gradiška. Sa četrdeset godina seo je u direktorsku fotelju novoosnovanog preduzeća Elektroprojekt. Niko, pa ni njegovi roditelji, otac Manojlo i majka Cecelija, nisu mogli ni da sanjaju da će njihov sin svojom vizijom stvoriti kompaniju koja će u jednom momentu imati 42.000 zaposlenih, a u godini Blumovog rođenja kompletno Sarajevo je imalo 58.000 stanovnika. Emerik Blum je bio čovek koji je menjao stvari bilo gde da se nalazio. Bogdan Boša Tanjević, govoreći za Oslobođenje o uspesima košarkaškog kluba Bosna, navodi da je USD Bosna i pre dolaska Bluma u društvo imalo planove i programe, ali su oni realizovani tek po njegovom dolasku. Blum je uneo novi stil i način rada u organizovanju sporta, gde su efikasnost i racionalnost bile osnovne karakteristike. Još za vreme dok je bio direktor Energoinvesta, Emerik Blum je pokazivao interes za zaštitu čovekove okoline, što je, opet, povezano sa njegovom velikom ljubavlju prema lovu.

“Mondo Economico” Energoinvest proglasio trećom najuspešnijom jugoslovenskom firmom

Godine 1990., dakle neposredno pre globalnog sloma komunizma i raspada SFRJ, najznačajniji ekonomski časopis u Evropi, talijanski “Mondo Economico”, pisao je o uspehu Energoinvesta.

List je analizirao ekonomije tadašnjih socijalističkih država srednje i istočne Evrope: Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije i SFR Jugoslavije. Analitičari časopisa registrovali da je nekoliko godina u svim tim zemljama prisutan trend pada industrijske proizvodnje.

Tako je u Jugoslaviji od 1984. kada je industrijska prozvodnja rasla za 6 posto, u 1989. bila u padu za jedan posto u odnosu na prethodnu godinu.

“Mondo Economico” napravio je i listu stotinu najuspešnijih preduzeća u šest socijalističkih zemalja.

Najuspješnija kompanija bila je mađarska naftna kompanija OKG (današnji MOL), dok su četiri jugoslovenske firme bile među pet najuspešnijih. Na drugom mestu bila je hrvatska INA, dok je bh.gigant “Energoinvest” proglašen petom najuspešnijom firmom u istočnoj Evropi.

“Energoinvest” je 1989. godine ostvario promet od 3, 87 milijardi dolara, a čista zarada te godine bila je 580 miliona dolara. Zapošljavao je 54,7 hiljade ljudi. Čista zarada po zaposlenom je bila 10,5 hiljada dolara.

“UNIS” je na ovoj listi plasiran na 14. mesto. Imao je promet od dve milijarde dolara, zaradu od 209 miliona i 52,5 hiljada zaposlenih.

Među najuspešnijim firmama “socijalističkog bloka” u Evropi na 20-om mestu bio je RMK “Zenica”. Zenički gigant zapošljavao je 52,2 hiljade radnika, koji su ostvarili promet od 1,76 milijarde dolara.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi