Vučić danas pred poslanicima o dijalogu Beograda i Prištine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće danas poslanicima u parlamentu izveštaj o toku pregovora sa Prištinom i o stanju na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić posebnu sednicu o KiM sazvao je za danas u 12 sati.

Vučić će, na posebnoj sednici parlamenta, predstaviti Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja 2019. godine do juna ove godine, kao i Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna ove godine.

Predsednik je pre nekoliko dana najavio da će 22. juna u parlamentu govoriti podrobno, detaljno i temeljno o apsolutno svakom pitanju od ključnog značaja za situaciju na KiM, planovima i idejama Srbije, ali i o objektivnoj situaciji sa kojom se suočavamo u međunarodnoj zajednici.

pročitajte još

Pitanje za Brisel – Da li se ovo zove dijalog?

Dijalog Beograda i Prištine na političkom nivou, nastavljen je 15. juna nakon višemesečnog zastoja, a u Briselu su razgovarali predsednik Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti.

Vučić je rekao da je to bila do sada najčudnija faza, a da su predstavnici Prištine želeli da navedu beogradsku delegaciju da razgovore napusti i insistirali su samo na temi priznanja tzv. Kosova.

Inače, predsednik Srbije podneo je parlamentu izveštaj o Kosovu i Metohiji 27. maja 2019. godine, a od tada do danas u razgovorima pod okriljem Brisela, gotovo se ništa nije promenilo, osim predstavnika Prištine za pregovaračkim stolom.

Priština i dalje odbija da ispuni obavezu iz Brisleskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština.

U maju 2019. dijalog je bio blokiran, nakon što je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije krajem 2018. godine.

Takse su ukinute gotovo godinu i po dana kasnije, tek u aprilu 2020, da bi sredinom jula te godine dijalog u Briselu bio nastavljen – 20 meseci nakon prekida.

To je bio prvi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg prištinskog premijera Avdulaha Hotija u Briselu, a domaćini su bili šef evropske diplomatije Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Tom susretu prethodio je video-samit o KiM u Parizu, 10. jula, čiji su domaćini bili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i trilateralni video-sastanak predstavnika Beograda, Prištine i EU.

Kada je u oktobru 2019. predsednik SAD Donald Tramp postavio je Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, i uz njegovo posredovanje, Beograd i Priština dogovorili su da obnove avio-letove, činilo se da će doći do izvesnog pomaka u odnosima Beograda i Prištine, pre svega u uspostavljanju sabraćajnih, ekonomskih veza i rešavanju problema vezanih za život građana.

Tako su, zahvaljujući ovoj inicijativi Vučić i Hoti potpisali su 4. septembra prošle godine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, u Vašingtonu Sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Tada su potpisana dva zasebna dokumenta – jedan je potpisao Vučić, a drugi Hoti.

Vučić i Hoti posle Vašingtona, 7. septembra sreli su se i u Briselu, gde je dogovoren nastavak dijaloga za 28. septembar, koji je potom otkazan zbog pandemije korona virusa.

U međuvremenu je na predsedničkim izborima u Sad pobedio Džozef Bajden, a na KiM na mestu premijera privremenih institucija u Priština, namesto Hotija, ponovo se našao Aljbin Kurti, čija je nekonstruktivnost u pregovorima sa Beogradom bila često kritikovana iz SAD.

Tu nekonstruktivnost je Aljbin Kurti pokazao i u Briselu, gde se prvi put našao za pregovaračkim stolom sa predsednikom Vučićem 15 juna – sa jednim zahtevom da Srbija prizna nezavisnost Kosova i bez ikakve namere da primeni bilo šta od do sada postignutih sporazuma.

Tako da kada je reč o rezultataima zvaničnih pregovora sa Prištinom predsednik Vučić neće imati mnogo šta da prenese poslanicima sutra u parlamentu. Ali treba očekivati da će sa njima podeliti i iskustvo u vođenju pregovora, pritiscima i zahtevima kojima je Srbija izložena, očekivanjima i stavovima koje on kao predsednik Srbije zastupa i za koje traži podršku.

Pre današnjeg obraćanja poslanicima, predsednik Vučić se u ponedeljak sastao sa predstavnicima vanparlamentarnih stranaka, koje ne žele učešće stranih predstavnika u međustranačkom dijalogu, i predstavio im izveštaj o KiM i rezultate dosadašnjeg dijaloga sa Prištinom.

Dačić: Stranke ne smeju da se dele po najvažnijim pitanjima

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, pred posebnu sednicu parlamenta posvećenu Kosovu i Metohiji, da postoje političke stranke koje ne mogu da shvate da mogu postojati podele po mnogim pitanjima, ali da po najvažnijim, kao što je KiM, mora da postoji državno jedinstvo i politička stabilnost.

Dačić je, povodom sednice Skupštine na kojoj će predsednik Aleksandar Vučić predstaviti izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine, za RTS rekao da je veoma teško doći do konzenzusa.

Dačić je podsetio da je u ponedeljak održan sastanak sa vanparlamentarnim strankama bez posredstva stranaca, na istovremeni zahtev i predsednika Vučića i tih partija.

On je ocenio da su to patriotske stranke, koje imaju stav da ne bi trebalo da postoje razlike oko nacionalnih pitanja.

“U tom smislu je dogovoreno da se redovno održavaju ovakvi sastanci i to daje posebnu političku snagu, pored današnje sednice”, smatra Dačić.

Ukazao je da se u dijalogu o Kosovu i Metohiji nije promenilo ništa što se tiče težine situacije.

pročitajte još

Šta stoji iza poziva hrvatskog šefa diplomatije da pet preostalih članica EU priznaju Kosovo?

“Izazovi su ostali isti, možda još jači, pritisci sve teži, od nas se traži sve, a ne nudi gotovo ništa”, rekao je Dačić i dodao da je zato Vučić i tražio da se obrati i da poslanicima prenese koliko je situacija teška.

Izrazio je uverenje da Vučić neće podleći pritiscima, da nikada neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, ali da će uložiti sve da se sačuva mir i dođe do nekog kompromisa.

Kada je reč o dijalogu sa ostatkom vanparlamentarne opozicije, uz posredovanje Evropskog parlamenta, Dačić je naveo da je taj deo još u pripremnoj fazi.

“To pre svega zavisi od agende evropskih poslanika, oni su imali zabranu putovanja. Vreme je da se otpočne i taj deo dijaloga. Razmišlja se o nekom terminu, kad bi oni mogli da dođu u Beograd, između 8. i 11. jula, ali to još nije potvrđeno”, rekao je Dačić.

Drecun: Skupština će imati sve važniju ulogu u pregovorima o KiM

“Sednica Skupštine Srbije na kojoj će predsednik Aleksandar Vučić podneti izveštaj o pregovaračkom, procesu za Kosovo i Metohiju je bitna jer ćemo u narednom periodu imati sve važniju ulogu Skupštine u tom procesu”, izjavio je danas predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.

On je gostujući na TV Prvoj ocenio da Aljbin Kurti i Vjosa Osmani mesecima nastoje da oneomoguće napredak u pregovorima.

“Kurti je potpuno nezainteresovan za bilo kakav napredak i prištinska strana ne želi ništa da primeni što je ranije dogovoreno. To je politički štetno i neracionalno. Kurti se ponaša kao neko ko ne zna šta je politika. To je put ka daljoj destabilizaciiji i narušavanju odnosa i kvaliteta života svih na Kosovu”, rekao je Drecun.

On je dodao kako ne može da bude optimista i da kaže da će biti napretka u pregovoračkom procesu, jer na KiM je sve više napada na srpski narod, njegovu imovinu i SPC.

Drecun je upozorio na ponašanje prištinskih vlasti koje uvode sve više Albanaca u policijske snage na severu KiM, protivno pravilu da policijske snage odražavaju etničku sliku na terenu.

“Na severu KiM je 95 odsto Srba, a oni su ubacili u policijske jedinice 33 odsto Albanaca čime su obezbedili značajne albanske snage pod oružjem što je pretnja za Srbe”, ocenio je Drecun.

Prilika da Vučić upozna poslanike gde smo sada sa dijalogom

Današnja posebna sednica Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji važna je prilika da predsednik Aleksandar Vučić upozna narodne poslanike gde se danas nalazimo u procesu dijaloga, naročito posle zadnje runde u Briselu, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.

On je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je pozicija Srbije povoljna, jer Beograd predstavlja stranu koja je odgovorna, kredibilna, ispunjava obaveze i ima puno puno pravo da traži od druge strane da se ponaša odgovorno.

Prema njegovim rečima, iskustvo nas je naučilo da veoma često prištinska strana biva nagrađena za svoje nekonstruktivno postupanje, i nagrađuje se za jednostrane poteze.

“Dijalog je u zastoju ne voljom naše strane, već druge strane, Priština biva sklona jednostranim pa i nasilnim potezima”, rekao je Starović.

On je podsetio da je Vučić upozorio i Aljbina Kurtija i evropske posrednike u dijalogu, zamolivši ih da ne dozvole ugrožavanje srpskog naroda i pripadnika ostalih nevećinskih zajednica na prostoru KiM.

Siguran sam da će takve poruke Vučić ponoviti danas u Skupštini, kaže Starović.

On je dodao da je želja da se tzv. Kosovske bezbednosne snage transformišu u kosovsku vojsku za Beograd je neprihvatiljiva, pošto je Misija Kfora jedina legitimna oružana formacija na KiM.

“Bilo je zabrinjavajuće, u poslednjim mesecima, najave da može doći do povlačenja Misije Kfora, bitno je što postoji direktna i otvorena komunikacija Vučića i Stoltenberga, što smo dobili određenu vrstu uveravanja da neće doći do povlačenja Misije Kfora”, kaže Starović.

Dakle, insistiramo na tome da Kfor bude garant bezbednosti na KiM, podvlači Starović.

On je istakao da je u prvih šest meseci bilo je nasilnih incidenata prema pripadnicima srpskog naroda i objektima kulturne baštine, više nego tokom cele prošle godine.

pročitajte još

Izveštaj o Kosovu i međuvladina konferencija: Nedelja pred nama donosi važne izveštaje za Srbiju

Kada god imamo zastoj u dijalogu Priština bude sklona jednostranom delovanju i izazivanju incidenata, konstatovao je Starović.

“Albanski ekstremisti bi želeli da Srba više nema, i da vide traktorske kolone i da kulturno nasleđe bude uništeno ili žele da falsifikuju istorijsko utemeljenje kulturne baštine”, zaključio je Starović, dodajući da se to neće dopustiti.

Govoreći o pritiscima iz EU i regiona kojima smo izloženi, Starović smatra da ne treba nasedati na bilo kakve provokacije.

“Često ne odgovaramo na brojne otrovne strelice, iz prestonica u susedstvu, jer gledamo širu sliku, region koji će težiti ka zajedničkom prosperitetu, međusobnoj saradnji, nalazimo se na na putu ekonomske konvergencije. Dokazali smo da možemo da pobeđujemo, ali nećemo ostati slepi i gluvi na ugorožavanje naših interesa u regionu”, istakao je državni sekretar.

Obradović: Žestoka opozicija, ali ne državi

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da je taj pokret žestoka opozicija vlasti, ali da nije opozicija državi.

Obradović je novinarima u Skupštini Srbije, nakon sastanka Radne grupe za međustranački dijalog, na kojem je predsednik Aleksandar Vučić predstavio izveštaj o dijalogu sa Prištinom, izrazio zadovoljstvo što je do takvog sastanka došlo.

Kaže i da je na sastanku preneo da se sa razgovorom o nacionalnim pitanjima, kao što je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kasni devet godina.

“Imali smo konstruktivan i ozbiljan razgovor. Od predsednika smo dobili informacije koje nismo mogli da znamo kao vanparlamentarna opozicija i imali smo mogućnost da predstavimo naše stavove za koje očekujemo da će ih vlast imati u vidu”, rekao je Obradović.

Dodao je da će Dveri biti uz državu ako će braniti KiM, odnosno suprostaviće se, kaže, svakoj vlasti koja hoće da prizna Kosovo.

“Ako je zaključak da se ne prizna Kosovo, onda je ovo bio značajan sastanak i Dveri će ostati verne tom zaključku”, poručio je Obradović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi