Krcun Penezić - udarna pesnica revolucije! Čovek koga je smrt odvela u legendu! (FOTO)
Odmah posle Krcunove pogibije u saobraćajnoj nesreći, Srbi su znali da je čovek ubijen
Na današnji dan 1918. godine rođen je Slobodan Penezić Krcun šef OZNA-e, srpski premijer i jedan od najvažnijih ljudi u Titovoj Jugoslaviji.
U rodnom Užicu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Кao učenik, viših razreda, Užičke gimnazije, preko literarne družine „Napredak“, uključio se u rad omladinskog revolucionarnog pokreta.
Nakon mature, 1937. godine, otišao je u Zemun, gde je upisao Poljoprivredno-šumarski fakultet. Posredovanjem Dobrivoja Radosavljevića, uključio se u rad studentskog revolucionarnog pokreta i februara 1939. godine postao član Кomunističke partije Jugoslavije.
Početkom 1940. godine je postao sekretar Partijskog biroa u Zemunu i član Univerzitetskog komiteta SКOJ-a, a iste godine, i član Pokrajinskog komiteta SКOJ-a za Srbiju.
Pročitajte još:
Tokom rata istakao se kao komandant i jedan od najvernijih sledbenika komunističke revolucije. Organizovao je i komandovao je hapšenjem đenerala Draže Mihailovića - vođe nacionalnih snaga.
Printscreen/Bia
Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je mnoge odgovorne funkcije u republici i Federaciji. Od novembra 1946. do decembra 1953. godine obavljao je dužnost ministra unutrašnjih poslova u prvoj, drugoj i trećoj Vladi Narodne Republike Srbije. Od 16. decembra 1953. bio je potpredsednik, a od 9. juna 1962. godine predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.
„Partija pa Zvezda“
Bio je strastven navijač Crvene zvezde i retko je propuštao njene utakmice. Skoro od osnivanja je bio u njenoj upravi i među inicijatorima da se izgradi veliki stadion i prikupljao je sredstva za izgradnju. „Partija pa Zvezda“, često je govorio, a Tito je jednom prilikom rekao da su „naročito strasni navijači Penezić i Isa Jovanović, njih će kap udariti na utakmici“. Drugi hobi bio mu je lov i dugo godina je bio predsednik Lovačkog saveza Srbije.
Od novembra 1954. godine bio je član Saveznog izvršnog veća. U vreme dok je bio potpredsednik Izvršnog veća NR Srbije, nalazio se i na mestu predsednika republičkog Odbora za unutrašnju politiku.Novembra 1944. godine je bio poslanik Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, a kasnije je u više saziva, biran za narodnog poslanika Narodne skupštine NR Srbije i Savezne narodne skupštine.
Imao je čin general-pukovnika JNA u rezervi.
Pogibija i mit nakon smrti
Pošto nije bio miljenik Josipa Broza Tita, jer je znao da mu kaže šta misli o njemu, često je njegova pogibija dovođena u vezu sa odnosom preme Maršalu.
Poginuo je 6. novembra 1964. godine u saobraćajnoj nezgodi na Ibarskoj magistrali, u blizini sela Šopić kod Lazarevca. Tog dana, zajedno sa visokim republičkim funkcionerima — Svetolikom Lazarevićem Lazom i Ljubomirom Mijatovićem, krenuo je na Sresku konferenciju Saveza komunista u Titovom Užicu. Prema zvaničnoj istrazi, njegov novi automobil (neposredno pre udesa, dodeljen mu je nov automobil) je tokom pljuska naleteo na blato, usled čega je automobil proklizao i vozač Milorad Lomić je izgubio kontrolu nad vozilom, koje je zatim sletelo sa puta i svom silinom pri brzini od 130 km/h udarilo u drvo. Zajedno sa Krcunom tada je poginuo Svetolik Lazarević Laza.Oba preživela svedoka tvrdila su da je reč o proklizavanju kola, dok su Krcunova majka i sestra mislile da je reč o ubistvu. Tito nije prisustvovao sahrani već je poslao venac. Na dan Krcunove sahrane Tito je primio glumca Kirka Daglasa.
Poslednji susret sa Titom
Krcunov poslednji susret sa Titom opisuje u svom radu istoričar Venceslav Glišić. On navodi da je Tito 1963. pozvao Krcuna na Brione i da mu je ovaj tada rekao da je nekorektan prema Srbima poslednjih godina i da ih udaljava od sebe i upitao kako to da su mu sumnjivi svi Srbi istaknuti ratni komandanti. Tito se naljutio i hteo da se udalji, a Krcun mu je dobacio - „Jedino ne znam kad će doći red na nas dvojicu“, misleći na sebe i Rankovića.
Biograf Slobodana Penezića Krcuna,Venceslav Glišić izneo je detalje u vezi pogibijom. Kako je naveo, smatra da je Krcunovu likvidaciju naredio Josip Broz Tito. On je zabeležio priznanje Mihaila Švabića, tadašnjeg potpredsednika Krcunove Vlade.
-Tri dana uoči Krcunove pogibije održana je tajna sednica Izvršnog komiteta CK Srbije na kojoj se raspravljalo o Krcunu, jer je stigao zahtev od partijskog vrha da se ispita da li je Krcun širio vesti o Titu kako radi na razbijanju srpskih kadrova. To je bio šok za sve nas. Krcun, iznenađen tvrdnjama, održao je malom krugu ljudi sjajan govor, šteta što nije snimljen. Tog dana dugo smo sedeli Žarko Veselinov, Krcun i ja.
Tri dana kasnije, telefonom me zove Žarko i saopštava mi: "Krcun je poginuo". Prva pomisao mi je bila da se ubio, pomislio sam, onako emotivan, posle svih stravičnih optužbi, sigurno je izvršio samoubistvo. Istraga posle smrti je obustavljena, intriga je ostala, a mislim da nije bila naivna. S' obzirom na to da je Tito pomenut u intrigi, on je naložio istragu koja je imala za cilj da se Krcun likvidira - naveo je Švabić.
Foto: Youtube/RTS/Wikipedia
Odmah posle Krcunove pogibije u saobraćajnoj nesreći, Srbi su znali da je čovek ubijen. Ono što je naknadno utvrđeno jeste da oldsmobil koji je nabavljen preko Udbinih spoljnotrgovinskih preduzeća nije imao nikakvu dokumentaciju. Dugogodišnji Krcunov vozač Lomić je pitao: "Zašto ova kola? Nismo ih do sada koristili?" Rečeno mu je: "Samo ti vozi".
Nakon što je tragično skončao telo Slobodana Penezića Кrcuna bilo je preneto u Beograd i izloženo u auli zgrade Savezne skupštine, gde su mu brojne delegacije, kao i građani odali počast. Sahranjen je 8. novembra u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari