Vidovdanski atentat u Beogradu: Vrh telefonskog stuba sačuvao život re­gentu Aleksandru Karađorđeviću

Nakon što je, tada još uvek re­gent Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, u sve­ča­noj uni­for­mi pu­kov­ni­ka Konjič­ke gar­de, po­lo­žio za­kle­tvu na pr­vi Ustav Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, ko­ji je potpisao dan ra­ni­je, na Vi­dov­dan 1921. go­di­ne, po­klo­nio se po­sla­ni­ci­ma i seo u pa­rad­na ko­la, ne sluteći da mu glava visi o koncu.

Naime, kod zgrade Ministarstva građevine, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, gde se radio sprat, radnici su gledali sa skela povorku. 

Jedan od radnika, moler Spasoje Stejić Baćo, bacio je dinamit, koji udario u vrh telefonskog stuba i u vazduhu eksplodirao.

Prestolonaslednikova kola su odjurila, a vojska i policija su opkolile zgradu i uhapsile Stejića.

Regent je sutradan otputovao u Pariz, gde je ostao četiri meseca. Dana 1. jula, uveče su uhapšeni komunistički poslanici Filip Filipović, Vladimir Ćopić i Nikola Kovačević, koji su potom optuženi kao glavni inspiratori atentata na regenta.

Nakon atentata navodno je uhapšen i crnorukac Mustafa Golubić, zbog sumnje da je učestvovao u pripremanju atentata, te interniran u manastir Rakovica.

Ubrzo nakon neuspelog atentata na regenta Aleksandra, komunisti su 21. jula 1921. uspešno izvršili atentat na ministra policije Milorada Draškovića.

Wikipedia

Decembra 1920. godine državni vrh Kraljevine SHS doneo je proglas kojim se zabranjuje rad Komunističke partije Jugoslavije. Spasoju je to naročito teško palo, a bes je preusmerio na, po njegovom mišljenju, najodgovornijeg pojedinca za tu odluku – regenta Aleksandra Karađorđevića.

Već tada Spasoje se odlučio za individualni teror. Ostalo je samo da čeka… Sledeće godine, 25. januara 1922, počelo je suđenje u čuvenom „Vidovdanskom procesu“, koji je trajao do 23. februara 1922. godine. Na optuženičkoj klupi nalazila su se 33 optužena zbog atentata i rušenja državnog poretka.

Spasoje Stejić osuđen je na smrt, ali je kasnije kazna preinačena na 20 godina zatvora. Stejić je pobegao iz sremskomitrovačkog zatvora 1941. godine i otišao u Partizane. Poginuo je na Sutjesci u junu 1943. godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi