Položaj Srbije uslovljen zaoštravanjima u međunarodnim odnosima: Diplomata otkriva ko pretenduje da učvrsti uticaj u regionu

Međunarodni odnosi postali su predmet velike manipulacije i potrebna je veština za dobro snalaženje u njima, te je i položaj Srbije uslovljen velikim zaoštravanjima odnosa unutar EU, između EU i Rusije, NATO i Rusije, kao i unutar Alijanse, ocenjuje diplomata Srećko Đukić i dodaje da sledi i smena američke administracije što će dovesti do nove međunarodne realnosti.

Povodom poruka, obećanja, zamerki, saveta koje svakodnevno sa međunarodne političke i javne scene šalju administracije Brisela, SAD, analitičari, bivši političari… na adresu Beograda o tome kakvu spoljnu politiku treba da vode, sa kim da je usaglašavaju, kakve perspektive im nudi konačno rešenje kosovskog pitanja… Ðukić kaže da svaku informaciju treba dobro analizirati, ali ističe da pozicija Srbije mora biti što brže kretanje ka EU, što brže usvajanje evropskih standarda čime Srbija poboljšava svoju pregovaračku poziciju sa KiM i poziciju sa EU.

Komentarišući jučerašnju izjavu prvog šefa evropske diplomatje Havijera Solane koji kao način za rešavanje”kosovskog pitanja, vidi što bržu integraciju Srbije u EU,” kako ona ne bi ostala u ruskoj orbiti” i pitanje koliko su primedbe o ruskom uticaju na Srbiju realne, a koliko manipilacije, Ðukić kaže da je “EU, sa Bugarskom i Rumunijom zatvorila ruski uticaj u centru Balkana.

Pokazalo se, kaže on, da to zatvaranje Balkana, prijemom Bugarske i Rumunije,međutim nije bilo dovoljno da u centar Balkana ne bude lansiran uticaj Rusije i Kine.

“Ne možemo reči da nema uticajameke ruske sile. Ne možemo reči ni da nema uticaja ruskog hardvera. Mi svaku isporuku oružja iz Rusije ovde dižemo na jako visok pijedestal”, tvrdi on, ali i dodaje da se mora priznati da da to nije novo oružje, već manje-više trofejno oružje.

“Tenkovi T-72 su ušli u upotrebu u šezdesetim godinama i to nisu tenkovi čak ni iz osamdesetih koje je SFRJ proizvodila. To je jedna zastarela tehnika modernizovana sa elektronikom. Danas elektroniku možete da postavite na šta god hoćete, i na voćke, i na šlive, a da ne govorimo o tehnici”, objašnjava Ðukic i skreće pažnju da Srbija, s druge strane vodi politiku vojne neutralnosti.

On, naglašava da je međutim tačna i teza i da se ovde manipuliše ruskim uticajem.

“Vratićemo se u onu politiku koju smo imali ranije i mi ćemo morati ponovo da se prilagođavamo. Zbog toga je to naše ”šaranje” od EU ka Rusiji, od Rusije ka Kini, od Kine ka EU, od EU ka SAD možda na kratki rok isplativo, ali dugoročno to je jako komplikovana stvar i teško održiva”, smatra Ðukić i dodaje da je reč o politici ”sedenja na više stolica” koju tvrdi da današnji svet ne podnosi, a da ni Srbija ima kapacitet za takvo nešto.

Na pitanje ko najviše pretenduje da širi i učvrsti svoj uticaj u Srbiju i u regionu, Ðukić kaže da ne postoje sumnje da su to EU i NATO, odnosno evroatlantske integracije.

On je tim povodom podsetio na to da su početkom 2000. evropske integracije želele da i Rusija i tadašnja SR Jugoslavija.

“Nije bilo ni jedne zemlje koja od Atlantika do Urala, do Vladivostoka nije želela da uđe u EU i NATO. Imate u časopisima, u izjavama, u medijima iz toga doba upravo ove činjenice o kojima govorim”, tvrdi Ðukić i dodaje da je kasnije došlo do pogorašanje odnosa iz raznoraznih drugih razloga između Rusije i NATO i da su se ti odnosi zategli i poremetili,

“Objektivno, geografski, politički, ekonomski, kulturno i istorijski mi nemamo drugog izbora do evropskog izbora”,poručuje Ðukić

“Poslednjih nekoliko dana čuli smo neke važne poruke koje su došle iz Brisela. Neke poruke se ponavljaju i njih smo više puta čuli, pre svega to je brzina kojom se Srbija kreće ka članstvu u EU i tu mislim da nema nešto novo. To je tačno ono što je uvek definisala EU da svaka zemlja određuje svoj tempo kretanja ka EU i to se meri mnogim parametrima. Jedan od parametara koji su isticali zadnjih dana to je jedan sintetički parametar a to je usaglašenost spoljne politike Srbije sa spoljom politikom EU”, podseća Ðukić i zaključuje:

” Ako kažemo da je sintetički izraz svega toga procenat usaglašenosti dve spoljne politike on treba da ide mnogo brže nego što zadnjih godina on ustvari stagnira i pada”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi