Dva spektakla pozorišta “Opera Sankt Peterburga” gostuju u Beogradu. Prvi od njih je opera “Nasilje nad Lukrecijom” koja će večeras i sutra od 20 časova biti izvedena u Narodnom pozorištu, dok će u nedelju i ponedeljak delo “Otmica iz saraja” V.A. Mocarta premijerno biti predstavljeno publici u Operi i teatru Madlenianum. Obe predstave je režirao Jurij Aleksandrov, osnivač i stalni umetnički direktor teatra “Opera Sankt Peterburga” i nacionalni umetnik Rusije.
Dirigent oba raskošna i zahtevna umetnička projekta, mladi i talentovani Maksim Valjkov, bio je prošle godine u maju mesecu na scenama ova dva beogradska pozorišta, kada su gostovali povodom 20 godina postojanja Madlenianuma i 150 godina Narodnog pozorišta. Tada su publici predstavili naslove “Lovci bisera” Žorža Bizea i “Faust” Šarla Gunoa, na veliko oduševljenje publike.
U trenutku kada je pandemija korona virusa u verovatno najvećem zamahu do sada, kulturni život u celom svetu je i te kako ograničen, ali se čuveni ruski teatar ipak odvažio na gostovanje u Beogradu, što Valjkov smatra velikim podvigom.
– Ovde sam već treći put i uvek mi je veoma drago da se vratim, svaki put je veoma prijatno, svi ljudi su ljubazni, atmosfera je predivna. Moram reći da je sve ovo što nam se dešava cele godine pravo čudo, osećao sam se prazno, pozorišta nisu dugo radila, nismo mogli da igramo predstave i sve to je za mene predstavljalo jednu veliku prazninu. Imajući u vidu šta se dešava i kod vas, i u našoj zemlji i u celom svetu, stvarno je pravi podvig što gostujemo u Srbiji iako se situacija ne smiruje. Ne želim nikoga da uvredim, ali moram priznati da mi je ponovni dolazak u Srbiju omiljeno gostovanje – kroz osmeh priznaje dirigent.
Opisujući predstave koje će publika videti, umetnik pre svega ističe njihovu različitost.
– Imaćete prilike da vidite dve sasvim različite opere. “Nasilje nad Lukrecijom” Bendžamina Britna je jedna izuzetna opera, ali veoma teško i kompleksno delo koje pokreće mnoga filozofska pitanja u svom libretu i publiku tera da se zamisli nad onim što vidi. Mocartova opera “Otmica iz saraja” je specifičan žanr, ona publici pruža mogućnost da se malo razonodi i razveseli. Zaista su dijametralno suprotne predstave – ističe umetnik koji smatra da je publiku danas lakše rastužiti nego nasmejati.
– Zaista mi se čini da ljudi intenzivnije reaguju kada je muzika tužna, jer kada nam je loše, ne osećamo se najbolje u trenutnom periodu života, pa onda postavljamo sebi neka dublja pitanja i obraćamo se Bogu. Kada nam je dobro, onda ne razmišljamo ni o čemu, jednostavno nam je dobro, i zato mislim da je veoma teško i u operi zasmejati publiku. Ali, jako mi je drago da smo u Beogradu narednih dana i mislim da bi trebalo da uživamo u tome uprkos svemu – zaključuje kroz vedar osmeh Maksim Valjkov pred probu za večerašnju predstavu.
PROČITAJTE JOŠ: „Met na bis“: Na redu je Verdijev „Trubadur“
