Vladimir Andrić seća se rada sa velikim piscem: Duško Radović mi je uvek davao slobodu

Pisac i reditelj Vladimir Andrić ovogodišnji je laureat nagrade “Mali princ” Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koja se tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Ovaj izuzetno plodan autor široj javnosti je poznat po 300 epizoda serije s lutkama “Laku noć, deco”, koja se godinama emitovala pre Drugog dnevnika na RTV Beograd.

Andrić je svoju profesionalnu karijeru započeo kao dvadesetogodišnjak, dok je još bio student režije, a o tim vremenima priča sa mnogo nostalgije…

– Moj otac je bio advokat i davao mi je lep džeparac, ali mi je i dalje trebalo para. Pitao sam jednu moju koleginicu koja je završila glumu, a na radiju radila kao reditelj dramskih programa, ima li tamo kakve tezge. Ona se raspitala i rekla mi da dečiji program traži tekstove. Nikada to nisam radio, ali sam počeo da pišem za decu i to je čuo Nebojša Nikolić, jedan sjajan tip. Njemu se to učinilo zanimljivim i uzeo me je da radim neku emisiju za najmlađe za njega, što se meni dopalo. Tezgario sam za “Veseli utorak” i “Dobro jutro, deco”, ali ovo za njega sam radio sa literarnim ambicijama. Onda je on mene preporučio Dušku Radoviću – seća se Andrić.

Tako je već u svojoj dvadesetoj godini upoznao legendarnog pisca i urednika, sa kojim će potom ostvariti dugu i uspešnu saradnju.

– Duško Radović je imao jedan serijal koji se zvao “Ime i prezime”. To su pisali razni pisci. U koga god u Beogradu je imao poverenja, on mu je poručio rad. Televizija je njemu tada dala odrešene ruke, da može da kupi više tekstova nego što će biti snimljeno. To su bili dramoleti za decu i o deci, koji su trajali od 30 minuta do sat i bilo ih je oko 60 u dve sezone. On je kupio 150 tekstova, od kojih verovatno neki nisu ni bili napisani. Celo to leto između prve i druge godine studija sam pisao taj jedan komad za pokojnu Nedu Arnerić, i za dva klinca iz čuvene dramske grupe Bate Miladinovića – priča Andrić.

On se prisetio i svog prvog susreta sa Duškom Radovićem.

– Kad sam došao Radović je rekao da sednem, i uzeo je da pročita tekst odmah! Ja čitam novine, donesu mi kafu, i virkam. On namrgođen… ali bio je samo spolja namrgođen, naravno. On je to pročitao i rekao mi da je „ok“. Doneo sam taj tekst oko 10 prepodne. Potpisao sam ugovor koji je prošao arhivu, računovodstvo i tako dalje, i već u pola tri sam podigao svoj prvi honorar – kaže Andrić.

O profesionalnom odnosu sa Radovićem, ovogodišnji laureat nagrade Mali princ kaže da je bio više nego poseban.

– Bio sam njegov pulen. Davao mi je slobodu i sviđalo mu se to što sam pisao. Svidele su mu se neke pesme koje sam ja hteo da bacim u korpu. A on ih je posle stavio u antologiju. Pesmu “Kokoška” sam napisao na molbu Mile Stanojević Bajford jer Ljubivoje Ršumović nije napisao pesmu, a trebalo je ide u studio da se improvizuje, kao komponovanje pred kamerama. Rekla mi je da joj treba pesma za deset minuta. Ja sednem i našvrljam neku pesmu “Kokoška”. Hteo sam da je bacim, ali Radović pročita i kaže – ovo je mnogo lepa pesma – kaže Andrić.

Ovaj veliki autor dobitnik je svih značajnih srpskih nagrada u oblasti književnosti za decu i jedne međunarodne – Evropskog centra književnosti i medija za decu, za knjigu “Daj mi krila jedan krug”, a uz rad na televiziji, u pozorištu je igrano šest njegovih drama, na radiju dvadesetak. Mnoge njegove pesme i priče nalaze se u bukvarima i čitankama, a “Pustolov” je deo lektire za osnovnu školu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi