Život nakon pandemije: Opsesivne navike koje smo usvojili možda će nas pratiti i po okončanju krize

“Perite ruke!”, “Ne dodirujte se!”, “Nosite maske i rukavice!”, “Dezinfikujte površine!” samo su neke od rečenica koje su nam obeležile prethodnu i ovu godinu, urezale se u misli i prešle u navike. A, upravo one mogu dovesti do opsesivnih misli i poremećaja, na šta je nedavno i ukazalo istraživanje iz Velike Britanije, prema kojem “higijenske navike i strah od javnih mesta mogli bi ostati kod nekih ljudi još dugo nakon pandemije kovid 19”.

Iz tog razloga, naučnici su izrazili zabrinutost da bi anksioznost pojedince mogla da navede da razviju kompulsivne higijenske navike, što bi ih dalje sprečavalo da se ponovo integrišu u spoljni svet.

Sindrom kovid-anksioznost

Tako, koncept “sindroma kovid anksioznosti “ definisan je još tokom prošle godine, kada su Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Markantonio Spada sa Univerziteta Sout Benk u Londonu primetili da ljudi razvijaju određeni skup osobina kao odgovor na pandemiju koronavirusa.

Istraživači su u novoj studiji, u kojoj je učestvovalo oko 300 ljudi, zaključili da se opsesivna zabrinutost, uključujući nespremnost da se vozite javnim prevozom ili da satima čistite svoj dom, neće lako smiriti, čak i ako se kovid stavi pod kontrolu.

Opsesivne misli u vreme pandemije

To je za naš portal potvrdila i psiholog Aleksandra Janković, koja je istakla da je pandemija promenila živote mnogih ljudi.

– I to na mnogo različitih načina. Neki ljudi su iskusili koronavirus na svojoj koži, drugi poznaju nekoga ko se razboleo, dok se većina jednostavno plaši da dođe u situaciju gde bi doživela blizak kontakt sa zarazom. Te osobe plaše se dodira sa drugim ljudima, razvile su strah od bakterija i dodirivanja površina na javnim mestima i neprestano peru ruke, dezinfikuju sve predmete, panično proveravaju stanje na vestima i prate svaku promenu na sebi i drugima – kaže ona i dodaje:

– Pandemija je veoma povoljno stanje za razvitak anksioznosti, ali kada su u pitanju opsesivno-kompulsivni poremećaji, situacija je nešto drugačija. Naime, moram da napomenema da priklanjanje pažnje higijeni nije specifičnost samo za nas, već i u čitavom svetu. Virus nas je naučio nečemu što bi trebalo već da znamo – pranje ruku štiti od virusa i bakterija, a spada u najosnovniju higijenu. Međutim, reakcije tog tipa opsesivnosti možda i jeste iskusio veliki broj ljudi, ali smatram da to ne može da preraste u poremećaj, osim kod osoba kod kojih je i ranije uočen ovakav potencijal, ili se već bore sa kompulsivnim mislima – istakla je naša sagovornica.

Pojedine navike ostaju

Prema njenim rečima, po završetku pandemije, mnoge od ovih stečenih navika ipak bi mogle da postanu deo svakodnevnice.

– Maske će verovatno ostati u upotrebi, ali će imati drugu namenu – na primer da štite od zagađenja, kao što je to slučaj u Kini. Sa druge strane, pojedini će ih ipak odbaciti kao ružno sećanje na rat sa nevidljivim neprijateljem. Kada je u pitanju održavanje fizičke distance u doba pandemije, iz toga bi trebalo izvući i nešto korisno, pre svega poštovanje ličnog prostora, posebno dok stojimo u redu – navodi Jankovićeva.

Posledica pandemije koja bi mogla da zabrine je, smatra ona, nedostatak mentalne higijene.

– Svi govore o pranju ruku, ali slabo se pažnja posvećuje očuvanju i zaštiti mentalnog zdravlja. Stanje straha, koje smo gotovi svi prošli u vrmee pandemije, dovodi do osećaja gubitka kontrole nad sobom i svojim životom. To osećanje uplašenosti, nemoćnosti i nerazumevanje šta nam se dešava može ostaviti trajnije posledice – ističe ona i dodaje:

Pročitajte još

Patrijarh Porfirije: “Nema te tehnike, nema te mahinacije, nema te ljudske sposobnosti koja može da prevaziđe smrt”

Zašto je opasno da lekari, radnici u fabrikama, novinari rade noću? Zamena dana za noć može da dovede do ove opasne pojave

– Zato je jako važno da na pravi način sagledamo situaciju, informišemo se iz relevantnih izvora i shvatimo da ono što nam je oduzeto, jeste važno ali možda i ne apsolutno neophodno. Samo tako ćemo naučiti da živimo na kvalitetan način – zaključije psiholog Janković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi