Crna svadba nije najbizarniji običaj u Srbiji: Jednom godišnje roditelji okupe decu, naprave veselje, a onda ih pošalju u mračnu šumu

Crna svadba je običaj koji je postojao kod Vlaha u Homoljskim planinama, ali to nije jedini bizaran običaj sa tih prostora, kaže za 24sedam istoričar Nenad Mihajlović.

– Crna svadba se uvek pravi kada je obavljeno obećanje o venčanju. Recimo, ako je devojka obećana momku, što su obično roditelji ugovarali, a onda neko od njih dvoje strada. Najčešće su to bili momci koji su stradali u ratovima, od bolesti… Ako postoji obećanje o venčanju, onda se pravi crna svadba. Devojka se tada venčava sa mrtvim momkom, a svadba se organizuje na groblju. Ona dođe na grob, onda tu dođu i lokalne vračare da obave ceremoniju, a nekada su to radili pravoslavni sveštenici, dok im crkva nije zabranila – priča Mihajlović.

Devojka za mrtvaca mora biti udata najmanje godinu dana, nakon čega se može udati za živog čoveka. Međutim, i tu postoji jedna “začkoljica”.

– Kada se napravi venčanje te devojke sa mrtvim momkom veruje se da će ona, kada jednom umre, biti njegova žena na drugom svetu. Ali devojka ne ostaje udovica, već ima pravo da se ponovo uda na ovom svetu. Međutim, taj drugi momak za koga se uda neće biti njen muž na drugom svetu. Njen muž će biti onaj za koga se venčala na crnoj svadbi. Dakle, veruje se da kada ona jednog dana ode na drugi svet, tamo će pronaći svog prvog muža i nastaviti da živi sa njima kao venčana žena – kaže Mihajlović.

24sedam/Radovan Marković

Zanimljivo je da se na internetu mogu pronaći podaci da je taj običaj zabranjen tek u 20. veku, a Mihajlović objašnjava zašto se pojavio baš u ovom delu Srbije.

– Homolje je skrajnuto, dakle nije na putu. Teško da možete u drugim vlaškim selima da vidite ili čak čujete tako nešto. Ako su se vlaška sela nalazila na glavnom putu, tu bi obično dolazilo do velikog mešanja naroda. Samim tim je i uticaj Crkve mnogo dominantniji. A običaji poput crne svadbe se dešavaju u planinama, van tokova civilizacije i saobraćaja. To su ljudi koji su zatvoreni u svoju sredinu i bave se samo stočarstvom, jer je takav teren. I onda se tu stvaraju ovakve priče – objašnjava Mihajlović.

Verovanje u zagrobni život

Istoričar kaže da Vlasi intenzivno veruju u zagrobni život, zbog čega imaju niz ovakvih nesvakidašnjih običaja.

– Taj pokojnik tamo negde živi. On nastavlja život u drugom svetu, a odavde mu samo “pomažu” da lakše pređe tamo. I stalno kod Vlaha imate takozvano namenjivanje. Recimo, sednemo da ručamo i onda neko kaže da se taj ručak namenjuje nekom preminulom. Onda mu i svi ostali namene ručak. I veruje se da će on taj ručak da jede "negde tamo". I dokle god ga se sećamo i namenjujemo mu, on ima šta da jede – priča Mihajlović.

24sedam/Danilo Krša

On dodaje da kada se pravi pomen mrtvima, kao što su godišnjice smrti, pali se veoma veliki broj sveća.

– To su stotine sveća. Jer te sveće koje se pale pokojniku služe da on tamo vidi. I što više hrane se napravi, to se smatra da je njegovo i da će tamo da je jede. Tako da je njihovo verovanje u zagrobni život veoma povezano sa ovozemaljskim – priča istoričar.

Mihajlović dodaje da postoji i običaj koji se zove privjek, kada se pale ogromne vatre u Homolju.

– Lomača od tog drveća bude visoka po četiri metra. I to ne bude jedna vatra, nego se pali nekoliko. I onda to sve gori, a namenjeno je da mrtvima osvetli put – objasnio je on.

Strndžanje

Jedna od najintrigantnijih priča, koja se pominje i danas, jeste običaj strndžanje. Postoje razne verzije, poput toga da se radi o danu u godini kada je dozvoljeno orgijanje, ali Mihajlović kaže da je to, zapravo, uvođenje mladih u seksualni život.

– Strndžanje nisu orgije. To je jedan dan u godini, obično preko leta, kada se okupe porodice i odu van sela. Tu se spremi velika količina hrane, peku se prasići i jagnjići…, a onda njihova deca, koja su tinejdžeri, idu u šumu i rade strndžanje. To znači da mogu da se ljube i da se “pipkaju”, ali samo od pojasa nagore – priča on.

Mladi koji su učestvovali u tom običaju bili su u ranom pubertetu, imali su 13-14 godina. Istoričar objašnjava da to nije neobično, jer su se u to vreme parovi uzimali sa 15 godina.

– Pre ženidbe i udaje, momak i devojka imaju taj prvi kontakt tamo negde u šumi. Ali svi znaju do koje granice je nešto dozvoljeno. Pre toga ih roditelji upute u to kako da se ponašaju. Verovatno da i ovaj običaj ime neke veze sa paganskim običajima u čast nečega – smatra Mihajlović.

A da mnogi od ovih običaja imaju korene u “starim vremenima”, govori i to da su čak i stari Grci imali bizarne rituale.

– Oni su, recimo, imali seks na brazdi da bi setva bila dobra. Znate, kada se zemlja uzore onda se stavi zrno žita i u brazdama se vodi ljubav. Jer tako muško seme “ide u zemlju”, kako bi bolje rodilo žito. To je danas čudno, ali se dešavalo – objasnio je Mihajlović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi