Srpski tim napravio biorazgradivi stiropor! Kad ga bacite na zemlju postane mineralno đubrivo!

Srbija ima svoje inovatore, a tim “pametnih glava” okupljenih oko projekta “Soma” iz Kruševca i Knjaževca, pobednici su konkursa Vlade Srbije za najbolju tehnološku inovaciju 2020. godine, zbog pronalaska biorazgradivog stiropora – biosporina!

Na početku odmah da kažemo da kada kupujemo stvari, retko ko od nas razmišlja o tome šta se dešava kada bacimo stiropor u kojem je bila upakovana roba. I, retko ko je svestan da je stiropor, zapravo, retka vrsta plastike, koja ne može da se reciklira. Ako se spali povećava efekat “staklene bašte”, a ako ga bacimo stvara se mikroplastika, koja završi u vodi ili čak na našoj koži.

Međutim, četvoro mladih ljudi iz Srbije, Nikola Stanojević iz Knjaževca i Kruševljani Danilo Živković, Marko Cvetković i Aleksandra Đorđević, izmislili su biorazgradivi stiropor, koji ne služi samo za pakovanje, već može da bude i mineralno đubrivo! Zato su i pobedili na već pomenutom konkursu i osvojili milion dinara.

Stiropor, a može da se đubri njiva!

Nikola Stanojević kaže za “24sedam” da je biosporin ne samo koristan za pakovanje, već može služiti i kao đubrivo.

– Primarni razlog što smo napravili ovaj proizvod je što je stiropor jedan od retkih oblika plastike koji se ne reciklira. Naš biosporin se pravi od poljoprivrednog otpada i to organskim putem. Posle upotrebe može se baciti na zemlju i u dodiru sa bakterijama i vlagom, trune u roku od četiri do šest meseci. Raspada se na organske soli i može služiti kao mineralno đubrivo – objasnio je Stanojević i dodao da se bukvalno njive mogu tretirati na ovaj način.

A, sam proces pravljena biostiropora zvuči jednostavno.

– Koristimo poljoprivredni otpad koji ima visok sadržaj lignina i celuloze, kao što su slama, seno, piljevina, kokosov treset, ostaci od kukuruza… To je supstrat za gajenje vrste gljive ganoderma lucidum uz pomoć koje nastaje biosporin – objašnjava on.

Stanojević kaže da biosporin ima skoro sve iste osobine kao i običan stiropor, sem što se raspada u dodiru sa vodom. Međutim, i ovaj problem mogao bi biti sređen.

Do biosporina došli slučajno

On objašnjava da su do biosporina došli slučajno, baveći se proizvodnjom preparata za podršku imunom sistemu uz pomoć pomenute gljive.

– Dok smo je proizvodili, primetili smo da jedan otpadni deo ima karakterisitke koje su slične stiroporu. Prvo nismo ozbiljno shvatali sve, dok nismo saznali koliko je stiropor štetan. S druge strane, EU je zabranila upotrebu stiropora za jednokratna pakovanja, a to će verovatno biti i u Srbiji. Tu smo videli potencijalnu šansu – objasnio je on.

S druge strane, proizvodnja ambalaže od biosporina traje isto kao i od običnog stiropora, a cena je gotovo ista.

– Cena po kojoj prodajemo materijal je jednaka ceni kvalitetnog stiropora. Svesni smo toga da bi proizvod imao realan ulazak na tržište mora biti cenovno jednak ili jeftiniji od običnog stiropora. Ali, planiramo da je još smanjimo tako što ćemo da automatizujemo proizvodni ciklus – kaže on.

Međutim, mašine za pravljenje biosporina ne postoje. I zato “Soma” tim, zajedno sa drugim kolegama, radi na tome da ih napravi.

Biosporin nije zapaljiv

I, dok oni osmišljavaju mašine, firme se već interesuju za biosporin. Nikola objašnjava da je više od polovine kompanija iz građevinske industrije, koje žele da ga koriste za izolaciju.

Pročitajte još:

Svetska banka Srbiji: Prioriteti moraju da budu MSP, ekologija i zdravstvo

Voda donela oko 2.000 kubika novog smeća do Potpećkog jezera, ministarka Vujović na terenu: Očekujemo konkretno rešenje

– Biospornim ima jednu karakterisitku koja je superiornija od običnog stiropora, a to je činjenica da je nezapaljiv. On sagoreva na 1.000 stepeni ali se samo pretvara u pepeo i ne može da gori. Može biti i materijal za izolaciju. Trenutno radimo na premazima koji bi omogućili da u potpunosti bude otporan na vlagu i upotrebljen za izolaciju – objašnjava Stanojević.

I, dok to ne završe, on objašnjava da trenutno rade punim kapacitetom i to najviše za firme koje žele ambalažu.

– Trenutno radimo pakovanja po narudžbini i za ljude koji imaju potrebe za korišćenje stiropora za slanje robe. Uglavnom sarađujemo sa firmama koje imaju potrebe za većim količinama ambalaže. Planiramo da povećamo proizvodnju krajem ove godine, ali nema smisla dok potpuno ne napravimo sve mašine i opremu – kaže Stanojević.