Ne okrećite glavu od komšija koje drže smeće i mačke u stanu: Sociolozi kažu da prijavite nadležnima

Osobe sa psihičkim tegobama i invaliditetom, a koje žive same, neke i u siromaštvu, često i ne znaju kome da se obrate za pomoć, pa njihov slučaj pre stigne do medija nego do nadležnih, koji mogu da ih zbrinu.

Mrtve mačke i smeće

Slučaj koji ovih dana potresa Srbiju otkriven je je pre nekoliko dana u beogradskom naselju Medaković, kada su se majka, koja je imala psihičke tegobe,  i njena ćerka (30), koja je osoba sa invaliditetom, odselile i za sobom ostavile više od 30 mrtvih mačaka i četvorosoban stan prepun smeća.

Prema objavljenim informacijama, one su leševe mačaka zakopavale u žardinjerama na terasi, dok su ostatke hrane čuvale u kesama, koje su godinama donosile iz kontejnera.

– Iz stana je izneseno 1.300 vreća smeća! Nađeno je, navodno, 30 mrtvih mačaka, ali ih ja nisam video. Iznošenje đubreta je plaćeno oko 400.000 dinara! Čistači su užasne scene slikali telefonom, ali nisam imao želudac to da gledam. Cela zgrada je četiri puta dezinfikovana zbog leševa životinja i gomile buba zatečenih unutra – izjavio je za medije jedan od stanara zgrade.

Prepušteni sebi

Dr Ratko Božović, ugledni profesor sociologije i književnik, navodi, za 24sedam, da problem u slučaju osoba sa psihičkim tegobama i invaliditetom leži u tome što nisu tamo gde im pomoć može biti ukazana.

– U Srbiji ima mnogo ljudi sa posebnim potrebama, koji uopšte nisu identifikovani kao takvi. Ako niko ne obavesti nadležne institucije o njihovom slučaju, ti ljudi su prepušteni sebi i za njih niko ne zna. Zato je važno da se o tome ne ćuti, već da ih neko pravilno usmeri – objašnjava ovaj stručnjak.

Put do pomoći

Kako dodaje, put do pomoći ovim ljudima mogu pokazati njihovi bližnji, prijatelji ili susedi.

– Osobe sa posebnim potrebama su osetljive i ne mogu adekvatno da se staraju o sebi, pa se zato očekuje da im pomogne okolina. Problem leži i u tome što, čak i da mogu, da znaju i žele da se prijave nadležnim institucijama – nemaju ideju kome konkretno da se obrate. Ako rođak, prijatelj ili komšija primeti kako oni žive i u kojim uslovima – trebalo bi da to prijave Centru za socijalni rad, koji će potom učiniti sve što je u njegovoj moći da im pomogne. Nekima je neprijatno da prijave problem, ali ako prećute, izazvaće neprijatne posledice – podvlači sociolog.

Želele da pomognu

Komentarišući slučaj majke i ćerke iz Beograda, Božović kaže da su one čuvale veliki broj mačaka zbog želje da pomognu drugima.

– Tužno je, ali ti ljudi ne mogu pomoći ni sebi, a kamoli drugima, u ovom slučaju životinjama. Zato nije trebalo da čuvaju ljubimce. Od njih se ne može zahtevati da budu ono što nisu – navodi dr Božović, i još jednom apeluje na građane da, za dobrobit osoba sa posebnim potrebama, takve slučajeve prijave nadležnim institucijama.

Ovakvi slučajevi povereni su Centru za socijalni rad

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, komentarišući ovaj poslednji slučaj, kažu za 24sedam da su slučajevi osoba sa inaliditetom povereni organu starateljstva, odnosno Centru za socijalni rad.

– Položaj roditelja koji se neposredno staraju i neguju svoju decu, tako i odrasla lica sa zdravstvenim i razvojnim problemima, u Srbiji je regulisan zakonom. Kako bi se omogućilo da deca sa takvim zdravstvenim problemima žive sa roditeljima i u svojoj porodici, utvrđena su određena prava koja oni ostvaruju u skladu sa zakonom. Institut starateljstva definisan je kao način pružanja zaštite maloletnim licima koja su iz određenih razloga ostala lišena roditeljskog staranja i punoletnim licima koja nisu sposobna da se brinu o svojim interesima usled određenih fizičkih ili psihičkih nedostataka. Ovo podrazumeva da je zakonom obezbeđeno društveno staranje nad licima koja nisu u mogućnosti da se sama staraju o svojim pravima i interesima, putem zaštite njihove  ličnosti, imovinskih i drugih prava i interesa. Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj. Prvenstveno se za staratelja postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije. Dužnost staratelja može da vrši i organ starateljstva neposredno – navodeu Ministarstvu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi