Besjana je došla iz Tirane u Zaplanje: Napustila je fabriku, udala se za Ivana i naučila kako da bude srpska domaćica

Kada je pre tri godine dobila ponudu da se uda za Srbina iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana, domaćina iz čestite i poštene porodice, Besjana Kitanović, Albanka iz Tirane, nije oklevala ni tren. Spakovala je ono najneophodnije u jedan kofer, s radošću dala otkaz u fabrici, na koju je i danas podsećaju žuljevi na rukama, i krenula put Srbije.

Ovo je kratka istorija ljubavi, koja je počela pre nešto više od tri godine između devojke iz Tirane i Srbina iz Zaplanja i koja čeka da se kruniše decom. Danas je Besjana, kako sama tvrdi, srećna žena, okružena ljubavlju i pažnjom.

– Ne znam za druge ljude, za druge devojke, ali moj život u fabrici je bio mučenje. Nisam znala da sadim, radila sam po čitav dan da prehranim sve u kući. Tek sada mogu da kažem da radim ono što volim. Učim da pletem, da sadim, da kopam… Sve me je to naučila svekrva. Sada me svi ovde znaju, imam prijatelje, muž brine o meni… Jedino mi je žao kad vidim svekra i svekrvu da puno rade, a stari su. Uvek govorim svekrvi da je ona mnogo radila u životu i mnogo se mučila, da sada mi mladi treba da radimo za njih, starije, a oni da se odmaraju – priča nam Besjana.

Kaže da je sa lakoćom i ljubavlju naučila da živi seoski život, za koji veruje da se ne razlikuje od onog u Albaniji. Raduje je i to što se odnosi između ove dve zemlje poslednjih godina menjaju nabolje i što dosta ljudi iz Srbije odlazi u Albaniju na more. Kaže da joj iz njene zemlje najviše nedostaju njenu najmiliji, a sve ostalo pronašla je, kaže, u Zaplanjskoj Toponici.

Muž Ivan: Samo čekamo prinovu

Njen suprug Ivan kaže da je mnogo pažnje posvetio tome da se Besjana ni u jednom trenutku ne oseti kao stranac.

–  Ona se dobro snašla u tome. Komšiluk ju je prihvatio, ima drugarice. Komšije su na početku komentarisale, ali ima onih koji bi takođe otišli dole da se ožene, pa su dolazili da se raspitaju kako sam upoznao suprugu. Jedino što nedostaje je prinova, to čekamo sada da budemo kompletni – iskren je Ivan.

Besjanu i komšije opisuju kao vrednu, iskrenu i inteligentnu:

– Domaćinska kuća, puno se radi, privređuje. Ali na selu nema šanse da seljak mnogo zaradi. Ovo selo je poznato po proizvodnji belog i crnog luka i krompira. Komšije su divne, vredne, obrađuju dosta zemlje. Imaju snaju iz Tirane, i ona se jako lepo uklopila. Čudno je kako je brzo savladala naš jezik, za samo tri godine. Da je došla iz Makedonije ili Bugarske razumeo bih, jer su naši jezici slični, ali došla je iz Albanije, čiji je jezik totalno drugačiji. To samo govori da je žena veoma inteligentna. Naučila je da vozi auto, da vozi traktor, njime ide u njivu.

Pročitajte još:

“Niko ništa nije primetio”: Skandal u Bosilegradu, nastavnik se verio sa učenicom, ona ostala trudna?

Srbi još veruju u magičnu moć drveća: Vekovima star hrast u selu Tijanje posećuje stotine ljudi (FOTO)

Druželjubiva je, ne može da ispusti da te ne posluži kafom, rakijom…

Zadovoljni su i svekar i svekrva

– Snajka je dobra, prihvatila nas je i mi smo nju, i to je tako. Čekamo unučiće, daće Bog da ih bude. Da se zaradujemo, jer mi smo ostarili. Snajka je došla iz grada, tamo je radila u fabrici, ali pristala je da dođe ovde i sada se prilagođava uz nas da radi. Mi smo ponosni i na nju i na našeg sina, ali mi treba da slušamo njih. Ne mogu sva deca da odu iz sela u grad. Mora neko da ostane i na selu. Treba zasaditi nešto, prodati, a ne samo u grad i ajde – kaže Dragica Kitanović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi