Nude svilu uz pecivo i kafu: Kako je mala radionica za izradu svilenih kravata stekla kultni status

Moglo bi se oprostiti svima koji šetaju Trgom Vitorija u Napulju ako propuste da primete malenu prodavnicu koja se krije iza tamnoplave tende. Ali iza uskih drvenih vrata radnje "E. Marinela“ krije se krojačko utočište koje se već više od jednog veka stara o svima koji paze kako se oblače i ljubomorno čuva svoju poziciju na samom vrhu veoma specijalizovane branše - prodaje kravata i drugih svilenih ukrasa.

Unutar radnje, koja nije mnogo veća od jednog parking-mesta, svakog jutra od 6.30 Mauricio Marinela suvereno vlada koloritnim rafovima, a u njegovoj ponudi su sveži espreso, topla peciva, ali i šale, i, naravno, decenije iskustva u prodaji svile.

Duhovni hram kravata

Poseta ovoj prodavnici postala je svojevrsno hodočašće članovima kraljevskih porodica, filmskim zvezdama i običnim ljudima koji su u potrazi za delićem italijanskog glamura, jer spaja eleganciju, nasleđe i zanatsko oko za detalje, prenosi Blumberg.

U svetu globalnih marki luksuzne robe koje raspolažu velikim marketinškim budžetima i svoje proizvode internacionalnim kupcima plasiraju preko ogromne mreže butika i onlajn prodavnica, “Marinela” predstavlja svojevrsni izuzetak, čak anomaliju. Naime, firma je i dalje u porodičnom vlasništvu, a asortiman proizvoda je ograničen i donekle prevaziđen u eri rada od kuće. Takođe, ova mala porodična firma je donedavno aktivno izbegavala oglašavanje i internet.

“Marinela”, koja je tokom 2019. ostvarila prodaju u vrednosti od 13 miliona evra (15 miliona dolara), proširila se u poslednje dve decenije na Milano, London i Rim, i ima lokale u robnim kućama kao što su "Bergdorf Goodman“ u Njujorku i "Bon Marche Rive Gauche" u Parizu.

Ipak, centralna prodavnica u Napulju ostaje duhovni hram kravata. Ona je dokaz da i u svetu influensera, brze mode i luksuznih konglomerata, porodične firme i dalje mogu da budu veoma uspešne, pod uslovom da nude nešto čemu veće kompanije ne mogu da pariraju.

U slučaju “Marinele”, to je bogato nasleđe i kompletna integracija usluga, materijala i procesa proizvodnje, koja mušterijama omogućava da na licu mesta izaberu svoju tkaninu i dobiju kravatu izrađenu po meri dok uživaju u parčetu pice na Rivi.

Magija će nestati...

Upravo zbog toga vlasnici “Marinele” kažu da su pre nekoliko godina odbili ponudu za preuzimanje koju su dobili od jednog velikog konglomerata. Kako kažu, prenosi Blumberg, shvatili su da će magija nestati ako njihova mala radionica postane deo ogromne korporativne strukture.

- Rekli su mi da smo kao stvoreni za njih – naveo je Mauricio Marinela, ali nije hteo da identifikuje zainteresovanog kupca.

Zanimljivo je, kako je naveo, šta im je odgovorio:

- Ovde živimo od emocija. Od ove emocije, ove strasti, baš sada, i nismo spremni da to prodamo.

Ali kada ih je pandemija koronavirusa primorala da zatvore radnju, za šta vlasnici tvrde da se dogodilo prvi put otkako je osnovana davne 1914. godine, razumeli su da će morati da prihvate progres ako planiraju da prežive, i oni i njihov biznis sa kravatama.

Pixabay

Digitalni menadžer Alesandro Marinela, sin vlasnika Mauricija Marinele, napravio je onlajn prodavnicu koja trenutno donosi 20 odsto ukupnih prihoda.

Mauricio ipak priznaje da više voli da mušterije pozdravi lično, umesto preko onlajn prodaje. U prodavnici voli da kupce zabavlja anegdotama o čuvenim posetiocima dok im pomaže da otkriju savršenu tkaninu za ličnu garderobu koja se brzo može pretvoriti u personalizovanu kravatu.

Sve teže naći radnike

Prodaja u Italiji i dalje za njih čini 75 odsto profita, od čega najveći deo dolazi od prodaje kravata i leptir-mašni čije cene se kreću od 120 do 200 evra, u zavisnosti od materijala i broja presavijanja tkanine (sedmica je zlatni standard u izradi kravata, mada neke mušterije preferiraju samo tri).

Nakon pada prodaje od 40 odsto tokom pandemije, posao je ponovo zaživeo s povratkom venčanja i ljudi koji gledaju da obnove svoju poslovnu garderobu.

Pixabay

Uprkos globalnom i onlajn širenju, proizvodnja je ostala ponosno italijanska, sa radionicom koja je blizu radnje na Trgu Vitorija. U njoj 18 veštih radnika sklapa kravate, leptir-mašne i svilene šalove sa tipičnim “Marinela šarama”, od vojničkih pruga do cvetnih dezena.

- Ipak, nagovoriti mlade ljude da se prijave za posao sklapanja kravata postaje sve teže - tvrdi Marinela.

On zato traži od države da sponzoriše univerzitet za veštine tradicionalne izrade, sa časovima i radionicama posvećenim najboljem što je proizvedeno u Napulju, počev od kravata, kišobrana i cipela do mocarele.

- U svetu ručne izrade, svaki komad je drugačiji. Moramo da povratimo dostojanstvo ovih “ručnih poslova”. U suprotnom, oni će nestati, a ovi unikatni poslovi neće moći da prežive – istakao je Marinela.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi