Jeftinije od kredita: Ko i koliku korist ima od korporativnih obveznica?

Izdavanje korporativnih obveznica u svetu je odavno važan dodatni izvor finansiranja kompanija, a tako bi moglo i trebalo da bude i u Srbiji.

Pet meseci nakon što je ministar finansija Siniša Mali imao sastanak sa čelnicima Komisije za hartije od vrednosti, Beogradske berze i Centralnog registra za hartije od vrednosti, a četiri nakon što je Narodna banka Srbije proširila svoju listu hartija kojima operiše i na kompanijske papire, Srbija je dobila i korporativne obveznice dve velike domaće firme.

Povoljnija kamata

Telekom Srbija uspešno je na tržište plasirao, a banke otkupile emisiju svojih hartija vrednih 23,5 milijardi dinara (trenutno oko 200 miliona evra). Jednomesečni rok za upis obveznica ističe sredinom oktobra, ali se već zna da je emisija uspela. Otprilike u isto vreme i istu sumu obveznica izdalo je i jedno građevinsko preduzeće u okviru kompanije Jugoimport SDPR.

Kako trguju moćne svetske kompanije

Finansijskim sistemom Srbije “vladaju” banke, ali u svetu to nije tako. A gde ima izbora i troškovi zaduživanja kompanija su manji. Tako se veliki “Simens” zadužio krajem avgusta 2019. godine po nultoj stopi. Kupci dvogodišnjih obveznica vrednih 1,5 milijardi evra, a bilo ih je napretek, bili su čak spremni da plate nemačkom koncernu ukoliko bi zadržali hartije do dospeća.

Državnom telekomunikacionom operateru, koji uveliko širi biznis i na tržište prodaje i proizvodnje kablovskih sadržaja, umesto da se relativno skupo zaduži kreditom kod banaka, uspelo je da se emisijom na pet godina zaduži uz kamatu koja trenutno iznosi manje od četiri odsto. Nominalno, kuponska kamatna stopa obveznica je zbir vrednosti tromesečnog belibora (međubankarska kamatna stopa na dinarske pozajmice) plus 2,95 procentnih poena.

To je mnogo bolja kamata nego što je morala da plati korporacija “Tigar”, kada se zaduživala korporativnim obveznicama 2010. godine. Pirotski gumari su takođe za petogodišnje obveznice platili 7,5 odsto godišnje kamate investitorima – Komercijalnoj banci, Viner štediše osiguranju i Takovo osiguranju.

Ali, i u “Tigru” su tada bili zadovoljni, jer kod banaka bi u to vreme prošli mnogo skuplje. Kamate su sada niže jer ih je oborila korona kriza.

Šta se može sa obveznicama

Korporativne obveznice su hartije od vrednosti kojima se firma obavezuje da će isplatiti držaocima hartija nominalnu vrednost (po kojoj se hartija izdaje na određni rok) plus određenu kamatu. Kamata se plaća kvartalno ili godišnje, a “glavnica” se isplaćuje odjednom, na kraju.

Ovim vrednosnim papirima se trguje na berzi, ali to bi u Srbiji tek trebalo da zaživi. Izmenjenim propisima u maju, korporativne obveznice može da kupuje i prodaje i NBS ali isključivo na sekundarnom tržištu, odnosno od banaka koje posluju u Srbiji.

Uz to, banke mogu da koriste obveznice kao kolateral za dobijanje kredita za održavanje dnevne likvidnosti, kao i za pribavljanje dinarske likvidnosti putem repo operacija.

Za velike i na tržištu prepoznate firme, prednost zaduživanja kod profesionalnih investitora umesto kod bankara je nesumnjiva, pa se postavlja pitanje zašto to svi ne rade.

Problem je u Srbiji bio u komplikovanoj i skupoj proceduri. Kada je stvar takva, a bankarske kamate relativno male, firmama se ne isplati da ulažu u komplikovan posao.

Neophodna pomoć države

Sledeći nedostaci zbog kojih je “plitko tržište”, na kome nema lake kupovine i prodaje obveznice, su i poreski tretman prihoda i kapitalne dobiti, ali i nizak standard obelodanjivanja kompanijskih informacija.

Izdavaoci obveznica uz to moraju da imaju kreditni rejting nezavisne institucije, ali i godišnje spoljne revizije.

Da li će Telekomova obveznica “povući nogu”, bar sa velikim državnim firmama, videćemo ali sigurno je da na Beogradskoj berzi stvari treba da se poguraju jer trenutno se trguje samo obveznicama Erste banke, i to slabo.

– Tržište korporativnih obveznica u Srbiji se neće desiti samo od sebe, država tu mora da pomogne. Telekom je izašao sa emisijom za unapred poznate profesionalne investitore, a ako želimo slobodno tržište kapitala moramo da imamo ponudu obveznica za sve potencijalno zainteresovane, građane, banke osiguranja, fondove… I to da su izdate uz prospekt poslovanja, a njima bi se trgovalo na Beogradskoj berzi – kaže za 24sedam Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi