REČ POSLODAVACA: Prihodi privrede manji – kako da preduzeća isplate veće zarade?

Skoro godinu i po dana od izbijanja pandemije kovid-19 srpskoj privredi je potrebna dodatna podrška da opstane, a ne dodatni nameti. To je informacija koju svakodnevno dobijamo iz preduzeća i to je raspoloženje u kojem se pripremamo za pregovore o minimalnoj ceni rada, koji treba uskoro da počnu.

Pre svega, mi u Uniji poslodavca se nadamo i očekujemo da to zaista budu pregovori. Podsetiću sve da prema važećim propisima o minimalnoj ceni rada pregovore vode tri strane: poslodavci (koje predstavlja naša Unija), zaposleni (koje predstavlja sindikat) i država. Veoma je važno da sve tri strane zaista iznesu argumente koje imaju i da se tako, uz sagledavanje realne situacije, dođe do rešenja koje je najbolje, ili barem prihvatljivo, za sve.

A kakva je realna situacija? Pandemija kovida zahvatila je čitav svet i ne treba nikom posebno objašnjavati koliko situacije nije uobičajena i koliko nije bilo lako očuvati biznis u proteklom periodu. Srbija je imala jedan od najmanjih padova bruto društvenog proizvoda u prošloj godini, ali to je ipak bio pad. Prihodi preduzeća manji su nego što su bili pre izbijanja pandemije. Zato se opravdano postavlja pitanje, iz kojih izvora bi mogla da isplate uvećane zarade, a da time ne ugroze i sam opstanak.

Nisu svi isti

Pri tome, nisu ni sva preduzeća u Srbiji u istom položaju. Prema svim analizama koje imamo, srednja, mala i mikro preduzeća teže su primila udare krize, od velikih kompanija. Očito je da bi njima povećanje zarada bilo teško izdrživo (ili čak neizdrživo?), a takva preduzeća čine veliku većinu.

Ono što treba naglasiti je i to da povećanje minimalne zarade nikada se ne odnosi samo na njih – nužno se povećava i ceo niz nešto viših primanja, a to je onda ozbiljan udarac za ionako nevelike prihode preduzeća.

Šta su za nas pregovori? Ako se razmatra povećanje minimalne cene rada, nužno je da se na drugoj strani razmatra i poresko rasterećenje privrede, i to značajnije nego što se do sada pominjalo. U javnosti se čulo da će neoporeziva osnovica zarade biti povećana sa 18.300 na 19.300 dinara, ali to poslodavcima ne predstavlja neku značajniju uštedu. Ako se hoće povećanje minimalne cene rada, postoji mogućnost da država ukine poreze i doprinose na celu minimalnu zaradu i time bi svi bili zadovoljni.

Pročitajte još:

Nema kraja rastu cena stanova: Vračar izgubio primat, Savski venac papren, starogradnja precenjena

Digitalizacija u Evropi: Kako smanjiti raskorak između EU i SAD

Sem toga, za privredu je važno da se posmatra efikasnost čitavog poreskog sistema. Proporcionalni poreski sistem ne deluje stimulativno, dok bi uvođenjem progresivnog oporezivanja došli do toga da oni koji više zarađuju budu i više oporezovani.

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2022. godinu između poslodavaca, sindikata i države, trebalo bi da počnu u prvoj polovini avgusta, da bi se do 15. septembra utvrdio konačan iznos. Propisi predviđaju da, ako se ne postigne dogovor, visinu minimalne zarade utvrđuje vlada.

Preduzetnici se, još jednom, nadaju pravim pregovorima, razumevanju realne situacije i, na kraju, razumevanju situacije da su privrednici upravo ti koji žele više zarade zaposlenih. Samo dobro plaćen radnik je motivisan radnik, onaj koji će kompaniji doneti profit. Ali za isplatu više zarade moraju da postoje uslovi na tržištu i to je stav sa kojim će Unija poslodavaca Srbije voditi predstojeće pregovore.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi