Borba za požegaču: Minus će pomoći srpskoj šljivi

Srbija je jedan od najvećih proizvođača šljiva na svetu, ali negativne posledice klimatskih promena i dugotrajna izloženost mnogobrojnim patogenima, naročito virusu šarke, ozbiljno je ugrozila autohtone sorte.

Zbog osetljivosti prema ovoj bolesti, požegača je gotovo nestala iz voćnjaka. Situacija sa starim domaćim genotipovima, koje su deo naše tradicije, dodatno je otežana time što ih komercijalne sorte sve više potiskuju, dovodeći u pitanje njihov opstanak, pišu „Večernje novosti“.

Srpski naučnici, okupljeni u projektu „Krio plam“ (CryoPlum), koji je podržao Fond za nauku, rade na očuvanju devet autohtonih sorti šljive primenom krioprezervacije.

Prema rečima dr Darka Jevremovića, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, postupak podrazumeva čuvanje ćelija, tkiva i organa na izuzetno niskim temperaturama u tečnom azotu, na minus 196 stepeni. Pod zaštitom će biti sorte belošljiva, crvena ranka, crnošljiva, cerovački piskavac, dragačevka, moravka, požegača, sitnica i trnovača.

Ozbiljan naučni rad

Tokom projekta će se ispitati da li se primenom različitih metoda krioprezervacije može eliminisati virus šarke šljive iz zaraženog materijala.

– Ovo je do sada u svetu pokušano samo jednom, sa podlogom za šljivu primenom „slou kuling“ (slow cooling) tehnike, koja je manipulativno i tehnički komplikovanija od metoda koje će se koristiti u ovom projektu i koje su u našoj zemlji prvi put primenjene u Institutu za voćarstvo – navodi dr Jevremović.

Delovi biljaka se u tečnom azotu, teoretski, mogu čuvati neograničeno. Na minus 196 stepeni svi fiziološki procesi u tkivima staju, te period čuvanja ne bi trebalo da značajno utiče na uspešnost regeneracije biljaka iz krioprezerviranih eksplantata.

Pročitajte još:

Ko želi da se bavi biznisom mora da zna da je ključ u dizajnu

Nemci znaju gde se pravi profit: Srbija “podebljana“ na mapi investitora

Posle vađenja iz tečnog azota, što mora biti brzo, podvrgavaju se tretmanu hemijskim supstancama koje omogućavaju oporavak i rehidraciju. Potom se postavljaju na hranljive podloge radi regeneracije izdanaka iz preživelih meristemskih ćelija eksplantata.

Doktor Jevremović navodi da je virus šarke, kao najdestruktivnija bolest koštičavog voća, kod nas prisutan više od 80 godina i da je njime veliki broj stabala šljive zaražen. Neke sorte su tolerantne na bolest, odnosno mogu se zaraziti, ali nema šteta u pogledu prinosa i kvaliteta ploda.

On dodaje da klimatske promene utiču na godišnji biološki ciklus voćaka jer se skraćuje period zimskog mirovanja, a kretanje vegetacije i cvetanje počinju ranije u proleće. Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša ugrožavaju autohtone sorte, naročito u nižim predelima i u ekstenzivnim voćnjacima, koji su najčešći.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi