"Dakle, istina je": Pre 153 godine u Košutnjaku svoje poslednje reči izgovorio je knez Mihailo Obrenović

10.06.2021

09:30 >> 12:31

0

Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići

"Dakle, istina je": Pre 153 godine u Košutnjaku svoje poslednje reči izgovorio je knez Mihailo Obrenović
24sedam/Katarina Mihajlović/Profimedia

Na današnji dan 1868. godine prilikom šetnje Košutnjakom ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović.

Naime, dok je knez zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili zbog robije svoga brata Ljubomira.

Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva, bio je imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.

Vikipedija/Delo slikara Johana Boša

U nedelju, 29. maja (po starom kalendaru) 1868. oko 17 časova popodne, knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. S njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka.

U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije.

Prvi je pred kočijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora sa njegovim bratom Ljubomirom. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: “Dakle, istina je”. Knez ih je govorio na francuskom jeziku, jer su dame do njega znale francuski.

Mihailo je bio na prestolu u dva navrata

Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vučić Perišić morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto Srbije doveden knez Aleksandar Karađorđević.

Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu Republike 24sedam/Katarina Mihajlović

Boraveći van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Ðuru Daničića, Branka Radičevića. Kada se njegov otac knez Miloš Obrenović vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvorivši Skupštinu u savetodavni organ.

Pročitajte još:

Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. (Čukur česma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora Tursku da povuče garnizone iz utvrđenih gradova Srbije.

Računajući na rat sa Otomanskim carstvom, preduzimao je diplomatske inicijative i sklapao saveze sa balkanskim hrišćanima radi rušenja otomanske imperije – sa Crnom Gorom 1866, s Grčkom i Bugarskim revolucionarnim odborom 1867. i sa Rumunijom 1868. Takođe je nastojao da Bosna i Hercegovina ne padne pod austrijsku vlast.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti