Od sporta koji "nije za devojčice" do osnivanja prvog ženskog ragbi kluba u Beogradu: Kada je srce vruće, sve je moguće

Osnivanjem prvog ženskog ragbi kluba u Beogradu, bivša ragbistkinja Isidora Savković napravila je veliki iskorak za sve žene, i dala vetar u leđa devojčicama da budu ponosne i istrajne što su izabrale ovaj sport, jer on podržava različitost i predstavlja jedan od važnih stubova u izgradnji jakih ličnosti.

Prve korake u pretežno “muškom” sportu Isidora je napravila sa 15 godina, kada se ugasila jedna plesna škola u Kruševcu, čiji je bila član. Kako kaže, tada si “star” da počneš da treniraš neke od popularnih sportova, poput odbojke i rukometa, te ju je njen prijatelj pozvao da dođe na prvi trening ženskog ragbija.

– Došla sam na trening i videla taj uređeni haos. Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled. Doduše, htela sam u drugom razredu osnovne škole da probam ragbi na prezentaciji istog, ali su mi rekli da to nije sport za devojčice. Ja sam samo sačekala svoje vreme – priseća se ona za 24sedam.

Živimo u takvom okruženju, kaže Savkovićeva, da sve što iskače iz nekih okvira obično nailazi na nerazumevanje u najboljem, a na osudu u najgorem slučaju.

– Na sreću, imala sam jako dobru podlogu, svoju porodicu, koja me je naučila da je u redu biti drugačiji. Ako si ti dobro sa tim što radiš, onda je to tvoj štit i ljudi ga ne mogu iskoristiti protiv tebe. Bila sam ponosna na sebe i na sport kojim se bavim. On je bio moja snaga. Uvek sam verovala da kritika ljudi dolazi iz nekog mesta u njima kojima su sami nezadovoljni, pa samu nisam doživljavala lično, osim ako nije konstruktivna i može da mi pomogne da sve to dignem na viši nivo – pojašnjava naša sagovornica.

Osnivanje kluba uz pomoć “štapa i kanapa”

Isidora za 24sedam kaže da je prvi ženski ragbi klub osnovan u Kruševcu, odakle je ona i poreklom, ali kao sekcija muškog tima.

– Nekolicina nas se preselila u Beograd na studije, gde smo želele da nastavimo da se bavimo ovim sportom, ali s obzirom na to da je bilo samo muških timova, odlučile smo se da uz pomoć jednog od prijatelja, koji je takođe došao iz kruševačkog tima, osnujemo prvi samostalno ženski ragbi klub. To je bio naš mali zabavni projekat, jer nismo imale šta da izgubimo – priseća se Savkovićeva.

Dodaje da su svi zajedno ujedno bili i predsednici i upravni odbor, kao i da se klub vodio na njen stan.

– Bilo je to sastavljanje uz pomoć štapa i kanapa, ali zahvaljujući našoj upornosti, polako smo dolazile i do neke strukture, sponzora, pomoći… Mislim da su ljudi počeli da nas shvataju ozbiljno, jer smo samostalno organizovale međunarodne turnire, svoja putovanja na iste, pa smo izgradile svoju reputaciju među “starosedeocima” tj. muškim klubovima – ističe naša sagovornica.

Osnivačica samostalnog ženskog ragbi kluba kaže da su ona i njene drugarice same sebi bile najveća podrška, ali da su vetar u leđa najviše dobile i od njenog trenera iz Kruševca, Slaviše Milenkovića, koji ih je, kako kaže, podržavao u svemu. Kasnije, tu ulogu preuzeo je njihov trener Ljuba Bukvić, koji je u njih ulagao kao da su mu deca.

“To je zapravo bio najvažniji faktor – porodičan odnos koji smo imale”, dodaje naša sagovornica.

“Kada je srce vruće sve je moguće”

Kada je reč o sportu, Savkovićeva napominje da je rasla uz ragbi, kao i da je u doba puberteta taj sport bio odlična škola u kojoj je naučila da se posle padanja nosi sa svim modricama, kako fizički, tako i emotivno, i da se bori za ono što voli.

Pročitajte još

Izum jedinstven, a vizija humana: Nikola iz Beograda pomoću pametne rukavice menja svet (VIDEO)

Luka (19) u beogradskoj “džungli” uzgaja golubove: Ljubav prema nesvakidašnjem hobiju nasledio je od dede (FOTO)

Večernja škola – druga šansa za obrazovanje: U đačke klupe sedaju mladi, stari, ali i oni sa margine društva (FOTO)

– Uvek sam se vodila parolom – kad je srce vruće, sve je moguće. Dakle, ako nešto voliš, ti uvek nađeš vremena i energije za to. I tu ne govorim o finansijskom ili materijalnom aspektu, već čistoj ljubavi. Uz pomoć ragbija uspela sam da sama izradim nešto svoje, i postanem trener kako bih dalje prenosila znanje. Odlazak na prvenstvo u Belgiju i Dansku, kampovi razvoja i prilika da treniram sa velikankama ovog sporta samo je šlag na torti svih “malih” pobeda kroz godine bavljenja ovim sportom – objašnjava ona.

“Ragbi podržava različitost”

Isidori je, kao pionirki ovog sporta, srce puno kada vidi mlade nade koje biraju ovaj sport u moru svega čime danas mogu da se bave.

– Mladim devojkama poručujem da budu ponosne na put koji su izabrale, da budu istrajne, jer od ragbija učiš i o životu. Mislim da ovaj sport može biti jedan od važnih stubova u izgradnji jakih ličnosti, jer ima mesta za sve – i jake i brze, i niže i više. Ragbi podržava različitosti, tako da svako može da doprinese svojim kvalitetima, što mislim da je jako značajno u današnje vreme, gde se zbog različitosti osećamo isključeno. A ukoliko ima onih koje se još nisu opredelile za ovaj sport, a želele bi, postoji nekoliko klubova u Srbiji – Crvena Zvezda, Starčevo, Loznica, Kruševac, Vršac.. pa ko voli, nek’ izvoli – zaključuje osnivačica prvog ženskog ragbi kluba u Beogradu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi