Kako bi se privatizacija Apoteka "Beograd" odrazila na tržište lekovima

Eventualna privatizacija Apoteka “Beograd” mogla bi da dovede do teškog poremećaja u odnosima na tržištu lekovima, kao i nekontrolisanog rasta cena, poručuje za “24sedam” Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB).

Državni lanac maloprodajne farmaceutske objekte ima, bukvalno, na svakom ćošku, a ono što je možda i najznačajnije, naročito starijim sugrađanima, njihove apoteke nalaze se u svim domovima zdravlja.

Todorović naglašava da je značajno da apoteke ostanu deo državnog sistema, pre svega zbog dostupnosti građanima i primarne zdravstvene zaštite, bez obzira na to što je svojevremeno najavljivana njihova privatizacija.

– Javne apoteke kao deo državnog sistema su taj korektivni faktor na tržištu lekova. Rade sa malom maržom, u interesu građana. Privatnicima je jedino bitan profit, a ne zaštita zdravlja stanovništva. Bez javnih apoteka to postaje klasično tržište sa samo jednim parametrom – profit. Ko ima novca, kupiće lek, ko nema gledaće u izlog – kaže Todorović i navodi da je neophodno izmeniti niz propisa u cilju jednakih uslova poslovanja svih apoteka i na taj način zaustaviti dalju privatizaciju.

Prema rečima predsednika SSSB-a tržište je stabilno u smislu snabdevenosti, pa se, kako navodi, ne očekuje da bi privatizacija donela problem u snabdevanju. Međutim, ona bi mogla da dovede do poskupljenja lekova.

– Zamislite situaciju bez javnih apoteka. Privatne apoteke nemaju taj korektivni faktor, pa mogu da podignu cene za 20 dosto. Znate li koliko je to novca iz budžeta RFZO? Stotine miliona dinara. To znači manje novca za bolnice, opremu, plate doktora, domove zdravlja – zaključuje naš sagovornik.

Da podsetimo, početkom ove godine, gradski čelnici najavili su moguću privatizaciju Apoteka „Beograd“, čiji je osnivač Grad. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je tada da će u budućnosti prodati apotekarske ustanove, jer bi glavni grad, kako je istakao, kao moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima:

– To je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost – zaključio je Vesić.

Međutim, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB) nisu hteli da prepuste stvar slučaju. Naime, iako još nema zvaničnog pokretanja procesa privatizacije Apoteke „Beograd“, oni su na nedavno održanom Socijalno-ekonomskom savetu Beograda, pokrenuli inicijativu da ova ustanova ostane u javnom vlasništvu. Ipak, pokretanje procesa privatizacije stopirano je, kako je za „24sedam“ potvrdio i predsednik SSSB-a, do kraja godine.

Mejl sa zvaničnim pitanjima uputili smo, pre sedam dana, i Skupštini grada Beograda, kao nadležnom organu, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Temelji postavljeni još sredinom 19. veka

S mrežom od 124 apoteke na teritoriji 17 beogradskih opština, Apoteka Beograd je jedinstvena zdravstvena ustanova takve vrste na Balkanu i jugoistočnoj Evropi uopšte. Temelji ove farmaceutske ustanove su postavljeni još sredinom 19. veka, a osnivačka prava, pa tako i raspolaganje imovinom, 2007. godine su sa Republike prebačena na Grad Beograd. Osim prodajnih objekata, Apoteke “Beograd” imaju i dve galenske laboratorije i Laboratoriju za ispitivanje i kontrolu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi