Vučić na panelu u Njujorku: Srpske žrtve rata u BiH imaće na čelima znak genocidnog naroda, zašto uopšte donosite ovu rezoluciju?

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana je panel diskusija na kojoj su govorile žrtve i svedoci rata u BiH, a na kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Panel je počeo minutom ćutanja za žrtve rata u BiH.

Panel diskusiju na temu "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti", na kome će žrtve rata u BiH izneti svoja svedočenja, organizuje Stalna Misija Srbije pri UN, a otvorio je generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović.

Diskusiji prisustvuje i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Tanjug

Na panelu se obratio i predsednik Vučić koji je kazao da mi nikada nismo ćutali o strašnim događajima u Srebrenici.

- Želimo da pokažemo svima da istina nije jednostrana, ovi ljudi koji svedoče su žrtve, a na čelu će imati znak da su deo genocidnog naroda. Hapsili smo i isporučivali. I to govori o individualnoj odgovornosti. Ali čuli ste ove ljude. Ti ljudi su obični ljudi i svi oni će se osećati veoma loše ukoliko vi donesete rezoluciju. Zato što su oni svi žrtve i odjednom će na čelima imati znak, tako što će postati deo genocidnog naroda - rekao je predsednik. 

Tanjug

Zašto mi uopšte donosimo ovu rezoluciju ako je reč o indivudalnoj odgovornosti, pita se Vučić.

- Zašto smo svi usvojili opštu rezoluciju o genocidu 2015. godine. Zašto počinjemo sa ovom? Zašto ne počnemo sa nekom što je učinjeno protiv Srba u Prvom svetskom ratu? Izgubili smo 28 odsto stanovištva u tom ratu, a u Drugom svetskom ratu Srbi su činili 85 odsto svih žrtva na teritofiji bivše Jugoslavije. Da li će ova rezolucija da ujedini ljude u regionu, u BiH, da obezbedi mir u godinama koje dolaze? Svi znate da je odgovor negativan. Koja je prava svrha? Da se kazni jedan slobodoljubiv narod. Nije baš racionalno. To jeste ok, ali šta će da bude posledica ovakvih odluka - istakao je Vučić. 

"Usvajanjem ove rezolucije samo će biti podgrejani strahovi"

Tanjug/Video

Miroslav Jović je reko da živi u SAD. On je rekao da je njegov grad bio žrvta operacije Oluja na terotoriji BiH. 

- Moja porodica i komšije i prijatelji, stanovništvo Bosanskog Grahova, otišli smo. Danas tamo živi pet odsto ljudi u odnosu na preriod pre rata - rekao je Jović. 

Kako je naveo, 29 godina nakon proterivanja Srba znak suživota se ponovo pojavio i saradnja je bila na vidiku, do danas. 

- Usvajanjem ove rezolucije samo će biti podgrejani strahovi. Ništa dobro neće izaći iz otvaranja Pandorine kutije usvajanjem ove rezolucje. Postojala je šansa da rane zacele, ali ovo nas vraća unazad. Ponovnim otvaranjem rana uništavaće svaki tračak nade za suživot u tom delu sveta - rekao je Jović. 

"Oca su mi mučili pet meseci"

Tanjug/Video

Dijana Ivanović je kazala da je rođena u Livnu, kao i da je 1991. pre rata bilo 5.000 Srba koji su živeli u ovoj oblasti, a danas tamo ima 20 Srba.

- U maju 1991. godine odveli su oca i nikada se više nije vratio kući. Škola je prenamenjena u koncentracioni logor za Srbe, vodili su ga Hrvati i Bošnjaci. On je smešten u malu sobu od 12 kvadrata sa još zarobljenih Srba. Moj otac je rekao da su ovi ljudi danima mučeni, a kasnije pogubljeni. Moj otac je mučen svaki dan, pet meseci, uglavnom od strane Hrvata koji je sa njim bio prijatelj pre rata. Pošto su ga gotovo na smrt prebili. Stavljali su mu pištolj u usta i pretili da će da ga ubiju. On je molio da ga ubiju. Kada bi se jedan od mučitelja umorio, zamenio bi ga drugi. Jedne noći su mu stavili povez na oči i rekli da ga vode na streljanje. Stavili su mu pištolj na čelo i opalili ali pištolj je bio prazan. Vezivali su ga za električnu stolicu, spalili su mu telo na leđima. Na kraju su ga stavili u samicu nekoliko dana, bez hrane i vode. Spavao je na betonskom podu pet meseci - rekla je Dijana.

Ona je navela da je njena majka delila očevu sudbinu. 

- Živela je u konstantnom strahu. Jednog jutra komšinica Srpkinja pronađena je mrtva, bila je silovana, ruke i noge su joj bile polomljene. Moja majak je 10. avgusta 1992. godine odvedena u koncentracioni logor. Stalno su joj pretili da će četvoro dece da dovedu i ubiju ih pred njom. Moji roditelji su pušteni iz logora zahvaljujući razmeni zarobljenika. Napustila sam moj grad pre 33 godine i od tada nisam pronašla ni snage ni hrabrosti da se vratim. Do danas niko nije odgovarao za Srbe koji su u mom gradu stradali - kazala je ona. 

Jednaka pravda za sve žrtve rata u BiH jedini je put ka trajnom miru

Kako je navedeno na sajtu UN, jednaka pravda za sve žrtve rata u BiH jedini je put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju.

Takođe, navodi se da je bilo više od 100.000 žrtava na svim stranama, kao i da su izvršioci zločina bili na svim stranama. Za porodice žrtava i dalje je teško da se njihov glas čuje i prepozna.

Učesnici diskusije su Srbi koji su doživeli ili bili svedoci stravičnih zločina i u velikoj meri stradali tri decenije. Oni već 29 godina mole za istinu i pravdu i ova diskusija im je prilika da podele svoja svedočenja. Takođe, oni najbolje razumeju bol svih ostalih žrtava i njihovih porodica - bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati ili sugrađani Srbi, navodi se na sajtu UN u najavi panel diskusije.

Sednica Generalne skupštine UN, na kojoj će se razmatrati predlog rezolucije o Srebrenici, biće sutra održana u Njujorku.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi