Uz IPARD do ljute mašine: Ko kupuje nove traktore u Srbiji, i šta se sve nudi (FOTO+VIDEO)

Dati 50.000 ili 100.000 evra za traktor u Srbiji nije bilo lako ni onda kada ekonomska kriza nije kucala na vrata, a nije lako ni sada, kada bi trebalo da joj vidimo leđa. Zato i ne čudi što je po prvim podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. od 482.498 dvoosovinskih traktora 74% starije od 20 godinaljen, a procena je da velika većina ima iza sebe tri ili četiri decenije rada.

Kupovinu ne podstiče ni cena žitarica na domaćem tržištu, od 22 dinara za pšenicu i 19,5 dinara za kukuruz, koja se tek poslednjih nedelja vinula iznad one iz 2023, ali je i dalje daleko od priželjkivanih cena iz 2022.

Srećom, tu su podsticaji države, subvencionisani krediti i IPARD program EU. Šta se može dobiti iz IPARD-a i kakve to traktore kupuju srpski poljoprivrednici, 24sedam je proverio na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

 

24sedam/Nenad Vujanović

 

– Interesovanje za poljoprivrednu mehanizaciju je dosta palo, a jedini razlog za to su cene žitarica, koje su izuzetno loše. Poslednjih par dana čujemo da ima nekih pomaka u tim cenama, tako da se nadamo da će poljoprivrednici dobiti motivaciju za kupovinu novih traktora. Banke su tu, a i država je podržala kupovinu poljoprivredne mehanizacije, u smislu davanja nekih subvencionisanih kredita. Poljoprivrednik mlađi od 40 godina kupuje sa jedan odstro kamate, kredit je dinarski, fiksna je otplata, tako da zna koliko će ga to koštati na kraju. Fali još samo malo pomoći tržišta, po pitanju cene žitarica – kaže za 24sedam Dejan Zorić, direktor prodaje u kompaniji „Agrotech“ iz Trešnjevca.

Ova kompanija sa severa Banata bavi se prodajom poljoprivredne mehanizacije, servisiranjem i prodajom rezervnih delova i u svojoj ponudi ima preko 20 različnih brendova mašina - od traktora do raznih priključnih alata. Na Sajam su došli sa više od 100 mašina, tako da
se u toj ponudi svakako moglo naći ponešto za svakoga, ali nama je privukao pažnju natpis na pojedinim traktorima - „Idealan za IPARD“.

– IPARD je program EU za podršku poljoprivredi gde poljoprivrednik može da dobije povraćaj od 65 odsto vrednosti traktora. „Štajer“ traktori su „idealni za IPARD“ pre svega zbog svojih motora, jer se po programu subvencionišu samo traktori najnovije “stejdž 5“ generacije, snage do 100 kilovata – objašnjava Zorić.

Poziv za prijavu za IPARD za subvenciju traktora će biti raspisan kasnije tokom godine, ali, ističe naš sagovornik, poljoprivrednici se za traktor odlučuju već sada, jer se i gazdinstvo mora „prilagoditi“ traktoru, odnosno uslovima određene mere IPARD-a – već prema tome da li ima dovoljnu količinu zemljišta, grla ili nečeg trećeg.

Traktori koji su zadovoljavali kriterijum ranijih poziva su bili i do 90.000 evra (bez PDV-a). I uz subvenciju, 40.000 evra je veliki novac, ali za njega se ne dobija samo novi traktor, ističu prodavci, već i čitava nova tehnologija rada.

Za koga su te "novotarije"

Savremeni traktori opremljeni su različitim vrstama senzora i kontrola, navigacije, do toga da imaju satelitsko navođenje. Nešto od toga imaju i traktori koji su izloženi na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

– Imamo navigaciju, izobus kontrole, sekcijske kontrole za neke mašine… Na primer, moguće je varijabilno đubrenje… A sve to na traktorima od 80 do 120 „konja“, što je ranije bilo samo na većim traktorima od 300 KS – objašnjava Zorić.

 

Toliko „novotarija“ možda je previše za stariju generaciju srpskih ratara, ali novim naraštajima to, izgleda, ne predstavlja problem.

– Mlade generacije sada uzimaju, da kažemo, stvar u svoje ruke. Prilikom kupovine traktora oni se odlučuju da to bude što noviji i što moderniji traktor, jer oni mogu lakše da se snađu sa tim novim tehnologijom – napominje Zorić.

Mladi, obrazovaniji i tehnički potkovaniji kupci ne „teraju modu“ već, ukazuju prodavci, znaju da novi traktori zapravo „prave pare“ – kroz uštede.

– Uštede mogu da se jave u traktorima koji, na primer, imaju sekcijske kontrole mašina. Što znači da prskalica može da prska samo jednim delom svojih krila, a da ostale isključi jer je tu već prskala. Takođe, može da se uštedi i sa varijabilnim đubrenjem, de preko monitora traktora upravljate rasipačem i bacate đubrivo po njivi u zavisnosti od toga gde koliko treba. Time štedite na inputima, koji predstavljaju troškove za jedno poljoprivredno gazdinstvo – zaključuje Dejan Zorić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi